Strateški odjeci AUKUS-a: Obuzdavanje Kine po cenu razlaza sa Francuskom?

Postoje trenuci kada možete da vidite kako se tektonske ploče geopolitike pomeraju pred vašim očima; Suec 1956, Nikson u Kini 1972. i pad Berlinskog zida 1989, najvažniji su primeri iz prethodnih pola veka. Nedavno sklapanje trilateralnog odbrambenog pakta između Australije, Britanije i SAD-a (AUKUS) je najsvežiji takav primer. Paktom je predviđena široka diplomatska i tehnološka saradnja, od sajber bezbednosti do veštačke inteligencije, ali osnovna ideja je naoružati Australiju flotom podmornica sa nuklearnim pogonom (mada ne i nuklearnim naoružanjem).

Jedna od posledica sporazuma je otkazivanje ugovora vrednog desetine milijardi dolara koji je Australija potpisala sa Francuskom radi nabavke dizel-električnih podmornica. Predstavljajući AUKUS 15. septembra sa premijerima Australije i Britanije, predsednik Džo Bajden je istakao da se radi o „ulaganju u naš najveći izvor snage – naše saveze“. Međutim, najstariji američki saveznik, Francuska, reagovala je sa razumljivim besom. Ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drian nazvao je pakt „zabadanjem noža u leđa“. Predsednik Emanuel Makron povukao je 17. septembra francuske ambasadore iz Vašingtona i Kanbere (mada ne i Londona).

Snažni odjeci AUKUS-a potvrđuju dubinu promena koje su se desile. Za Ameriku je to dramatičan korak u odlučnom suprotstavljanju Kini, posebno u regionu Pacifika. Ne samo da Amerika daje najbolje vojne tehnologije savezniku, i to tek drugi put za 63 godine, već signalizira svoju dugoročnu posvećenost „slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku“.

Mnoge zemlje regiona, koje Kinu takođe smatraju pretećom silom, pozdravljaju sklapanje pakta. AUKUS predstavlja snažnu platformu za prvi lični sastanak lidera Kvada (Amerike, Australije, Indije i Japana) u Vašingtonu, 24. septembra. Prošlog meseca, usred haotičnog povlačenja iz Kabula, govorilo se o slabostima Amerike i gubitku poverenja među njenim saveznicima. Uprkos negativnoj reakciji Pariza, AUKUS menja takav utisak. „Značaj ovog procesa je to što SAD podupiru svoje saveznike, dok saveznici podupiru SAD,“ kaže Majkl Fulilav iz Loui Instituta u Sidneju. „Nažalost, Francuska je kolateralna šteta.“

Iz australijskog ugla, glavni podsticaj za sklapanje AUKUS-a bilo je ponašanje Kine. Pritisak velesile na Australiju, naročito povodom poziva na istragu porekla koronavirusa, isprovocirao je snažan kontranapad. Napuštanje podmorničkog ugovora sa Francuskom bio je oštar potez. Iako je dogovor sa francuskom kompanijom Naval Group bio opterećen rastućim troškovima i probijenim rokovima, ipak je to bio jedan od najvećih ugovora u istoriji Australije koji se nije mogao tek tako odbaciti. To što je vlada tako učinila, uprkos potencijalno velikim penalima, odražava jačinu njene vere u Ameriku kao saveznika i superiornu vojnu tehnologiju koju će dobiti.

Emanuel Makron i eks-premijer Australije Malkolm Turnbul, Sidnej, 2018. (foto: AFP)

Britanija je možda najmanje bitan faktor u AUKUS triju, što je Francuska naznačila odlukom da ne opozove svog ambasadora iz Londonu (Le Drian je nazvao Britaniju „pomoćnim točkom“ u sporazumu). Pa ipak, za Borisa Džonsona pakt ilustruje promenu britanske uloge u svetu. Zgodno se nadovezao na kampanju „Globalne Britanije“ (koju će nadalje zastupati nova ministarka inostranih poslova Liz Tras). Takođe podupire doktrinu „nagiba ka Indo-Pacifiku“ koja je obuhvaćena opsežnom revizijom spoljne i odbrambene politike iz marta ove godine.

I Francuze je AUKUS suočio sa dubokim promenama u međunarodnim odnosima, naročito sa idejom o većoj „strateškoj autonomiji“ Evrope, odnosno manjoj zavisnosti od Amerike. Međutim, suzdržana reakcija evropskih partnera baca sumnju na ozbiljnost takve autonomije. Nakon vesti o sklapanju AUKUS-a, nemački zvaničnik je pozvao na „koherentnost i jedinstvo“ zapadnih sila, dodavši da će biti potrebno „mnogo napora“ da se to postigne. Francuska će insistirati na korektnom tretmanu uprkos potrebi anglofonih saveznika da se udruže (trilateralni sporazum naleže na obaveštajni savez „Pet očiju“ koji uključuje Kanadu i Novi Zeland ). Ali francuska ljutnja, posebno na Australiju, vođena je i ličnim doživljajem izdaje.

Takva reakcija nadilazi raskidanje unosnog ugovora, koliko god to bilo neprijatno. Naime, Francuska je vrlo prisutna u indo-pacifičkom regionu, sa oko 7.000 vojnika i skoro 2 miliona građana, uključujući ostrvske teritorije poput Nove Kaledonije i Francuske Polinezije. Zemlja je marljivo gradila bliske odnose sa Australijom, što potvrđuje i saopštenje australijsko-francuskih ministarskih konsultacija od 30. avgusta, gde se govori o „snazi našeg strateškog partnerstva“ i naglašava „važnost budućeg podmorničkog programa“. Pa ipak, Francuska ni u jednom trenutku nije bila obaveštena o pripremi AUKUS-a. „Šest meseci tajnih pregovora je prilično impresivno,“ kaže Fransoa Hesbur, francuski diplomata koji je godinama bio uključen u jačanje veza sa Australijom.

Negodovanje Francuske nije jedina posledica AUKUS-a kao svojevrsnog „strateškog puča”. Namera američke administracije da zajedno sa saveznicima obuzdava Kinu ima smisla. Ali veliki raskol sa ključnim saveznikom, koji pritom ima i svoje indo-pacifičke interese, teško da pomaže. Drugo, način na koji je pakt formiran govori nešto o američkoj diplomatiji. Ljutnja Francuza je bila očekivana, ali je sa njima postupano krajnje nemilosrdno. Kada se tome doda i način povlačenja iz Avganistana, postoji bojazan od daljeg zaoštravanja odnosa s Kinom, koji uključuje elemente vojnog rivalstva, slobodne trgovine i saradnje oko klimatskih promena i kontrole naoružanja.

Treće, američka spoljna politika često je bila kritikovana, i od strane Bajdena, zbog potenciranja vojne moći umesto diplomatije i drugih sredstava. Posao oko nuklearnih podmornica je veliki pomak na odbrambenom planu, ali Kina je sve moćnija u regionu na ekonomskom i finansijskom planu. Kina je na AUKUS odgovorila ističući njegov „hladnoratovski mentalitet“. Odmah zatim se prijavila za članstvo u CPTPP-u, transpacifičkom trgovinskom sporazumu koji je Amerika pokrenula upravo da bi suzbila kineski uticaj, a zatim ga napustila. Ne postoje laka rešenja za američke greške u ekonomskoj politici. Rivalstvo uzmeđu Kine i Amerike (i njenih saveznika) odvijaće se u različitim sferama tokom dužeg perioda. To je ključni geopolitički izazov 21. veka, kojem je AUKUS dodao viši stepen rizika.

(TheEconomist-ZTP, foto: Yomiuri Shimbun/AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.