Slučaj Kristin Li: Izveštaj MI5 o kineskom uticaju zapanjio britansku javnost

Britanija je odavno svesna sajber napada koji dolaze iz Kine. Još 2007, šef MI5 Džonatan Evans upozorio je stotine britanskih kompanija na kineske sajber operacije. Međutim, aktivnosti kineskih špijuna unutar same Britanije uglavnom su prolazile ispod radara.

Stoga je mnoge šokiralo kada je MI5 ove nedelje objavio da advokatica Kristin Li navodno pokušava da utiče na britanske parlamentarce u korist Komunističke partije Kine. Li je preko svoje advokatske firme donirala novac britanskim političarima u ukupnom iznosu od 675.000 funti, od čega je 584.177 funti bilo namenjeno kancelariji laburističkog poslanika Berija Gardinera. Takođe je dobila humanitarnu nagradu (koja je u međuvremenu ukinuta) od bivše premijerke Tereze Mej.

Kineska špijunaža ima dugu istoriju u Britaniji. Kinesku ambasadu u Londonu osnovao je 1962. jedan od najvećih kineskih špijuna, Sjong Sjangui. Tokom kineskog građanskog rata između nacionalista i komunista, Sjong je tajno radio u nacionalističkoj vojsci kao ađutant generala Hua. Kada je Hu izneo Sjongu planove za napad na komunističku bazu predsednika Maoa u Jananu (severozapadna Kina), Sjong je to dojavio Maou. Mao je pobegao u planine, i Hu je zauzeo prazan grad.

Jedan od prvih Evropljana kome je suđeno za špijuniranje u korist Kine bio je francuski diplomata Bernar Bursiko, 1986. godine. Bursikoa je regrutovala njegova ljubavnica Ši Pejpu, kineska operska pevačica. Tokom suđenja, na iznenađenje francuske javnosti i samog Bursikoa, koji je sa Pejpu proveo 18 godina i navodno sa njom dobio sina, Pejpu je otkrila da je muškarac. Detalji ovog slučaja korišćeni su u filmu Madame Butterfly.

Koliko god da je slučaj Pejpu bizaran, on bolje ilustruje kinesku špijunažu nego herojska figura Sjonga. Bivši kontraobaveštajni oficir FBI-a Pol Mur tvrdi da kineski špijuni ‘obično ne izgledaju kao špijuni, niti se tako ponašaju’. Umesto toga, mnoge operacije u ime kineske države sprovode naučnici, studenti, biznismeni i novinari, koji stiču prijatelje na korisnim pozicijama, ili koriste svoj zvanični posao da doprinesu ciljevima ‘partije’ kada se ukaže prilika. Špijuni će tražiti tehnološke ili komercijalne informacije koliko i vojne ili političke, kao što pokazuju nedavni slučajevi u Britaniji.

Sumnjivi upad u sada propalu škotsku energetsku kompaniju Pelamis (2011), samo je jedan od primera. Provalnici, koji nikada nisu uhvaćeni, upali su u firmu u gluvo doba noći, i nisu odneli ništa sem nekoliko laptop računara. Provala se dogodila dva meseca nakon posete kineskog vicepremijera Lija Kećijanga, koji je obišao sedište kompanije sa delegacijom najviših poslovnih lidera i diplomata svoje zemlje. Pet godina kasnije, jedna kineska državna kompanija predstavila je zapanjujuće sličnu mašinu onoj koju je razvio Pelamis. Poslednjih godina raste zabrinutost zbog aktivnosti kineske države u Britaniji. Ričard Mur, šef MI6, rekao je u novembru da je Kina postala „prvi prioritet“ spoljne obaveštajne službe po prvi put u njenoj istoriji. Godinu dana ranije, Britanija je proterala tri novinara koje je MI5 optužio za špijuniranje.

Ali uprkos brojnim znacima upozorenja, Britanija nije bila svesna ozbiljnosti situacije. Kina otvoreno zastupa dve svoje velike inicijative koje treba da osiguraju dugoročne ekonomske i nacionalne interese. Prva je Pojas i put, odnosno otvaranje trgovačkih puteva duž starog Puta svile od Kine do Evrope. Drugi je Made In China 2025. Ovo je desetogodišnji plan za razvoj sektora koji su ključni za četvrtu industrijsku revoluciju; cilj je smanjenje zavisnosti od strane tehnologije i promovisanje kineske visoke tehnologije. Koliko se ova strategija ostvaruje špijunažom, ostaje da se vidi.

U izjavi datoj prošle godine, direktor MI5 Ken Mekalum video je suzbijanje terorizma kao najveći zadatak svoje službe. Drugo, kako je rekao, bilo je neutralisanje aktivnosti ruskih agenata. Niko ne spori važnost zaustavljanja terorističkih napada, ali pod političkim i javnim pritiskom, MI5 i dalje koristi većinu svojih resursa protiv faktora koji je izazvao relativno malo žrtava i ostvario mali uticaj na dugoročni ekonomski prosperitet zemlje. Otkrića o Kristin Li sugerišu da bi više sredstava trebalo nameniti suočavanju sa Pekingom. Ipak, zbog neuhvatljive prirode kineskih „špijuna“, čak i sa većim resursima, posao MI5 ostaje izuzetno težak. Edukacija osetljivih industrija o potencijalnim rizicima ostaje prioritet. Savetodavno-istraživački tim britanske vlade, koji promoviše kontrolu izvoza, sajber bezbednosti i intelektualne svojine, formiran je tek prošle godine.

Međutim, u slučaju Kristin Li, trebalo bi izbeći preteranu dramu oko kineskih aktivnosti. Britanija je u konkurenciji sa Kinom, ne nužno u sukobu, i takođe nastoji da utiče na druge države, čak i na saveznike. Na kraju krajeva, možda najveća tajna operacija prošlog veka bili su napori britanske obaveštajne službe da uvuče SAD u Drugi svetski rat. Na kineskom jeziku, pojam špijunaže se tradicionalno izražavao karakterom ‘đian’, što znači ‘zrak sunčeve svetlosti koji prolazi kroz odškrinuta vrata’. Britanija je ostavila potpuno otvorena vrata. Umesto preterane reakcije koja bi mogla da potpali antikinesku histeriju, potrebno je mnogo bolje informisanje o bezbednosnim rizicima.

(TheSpectator-ZTP, foto: TheSun/Twitter)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.