Na 30. godišnjicu osnivanja ukrajinskih oružanih snaga, predsednik Vladimir Zelenski je obukao šlem i pancir kako bi obišao rovove, i sa velikom pompom najavio isporuku novih tenkova, oklopnih vozila i brodova jedinicama angažovanim u borbama protiv ruskih snaga i proruskih separatista.
Sistemi naoružanja pomažu da se održi kakav-takav paritet u iscrpljujućem ratu koji je traje godinama. Ali sve što bi ukrajinska vojska mogla da angažuje ne bi bilo dovoljno da odbije frontalni napad Rusije o kojem uveliko spekulišu i ukrajinski i zapadni zvaničnici. Sa skoro 100.000 vojnika raspoređenih blizu istočnih, severnih i južnih granica Ukrajine, zvaničnici odgovorni za odbranu zemlje priznaju da bez značajnog priliva resursa njihove snage nemaju mnogo šanse.
„Nažalost, Ukrajina mora da bude objektivna u ovom trenutku,“ rekao je general Kirilo Budanov, šef ukrajinske vojnoobaveštajne službe. „Nemamo dovoljno vojnih resursa za odbijanje frontalnog napada Rusije bez podrške zapadnih snaga.” General Budanov je izneo paklenu viziju ruske invazije koja bi počela vazdušnim udarima i raketnim napadima na rovove i skladišta municije. Vrlo brzo, kaže oficir, ukrajinska vojska bi bila onesposobljena, jer njeno rukovodstvo ne bi bilo u stanju da koordinira odbranu i snabdeva front. Nakon toga, odgovornost bi preuzeli komandanti na terenu i sami nastavili borbu. „Oni bi izdržali sve dok ima metaka,“ naglasio je general. „Borili bi se sa onim što imaju u rukama, ali bez isporuke rezervi, ne postoji vojska na svetu koja bi se oduprla.”
Iako bi Rusija mogla da započne invaziju već u januaru ili februaru, Ukrajina i zapadne obaveštajne službe kažu da nema naznaka da je Vladimir Putin doneo takvu odluku. Tokom video razgovora sa Bajdenom, Putin je odbacio kritike zbog gomilanja trupa na ukrajinskoj granici, prebacujući krivicu na SAD i NATO koji ugrožavaju bezbednost Rusije podrškom ukrajinskoj vojsci. Bajden je potom imao razgovor sa Zelenskim, prenoseći detalje razgovora sa Putinom i svoju podršku ukrajinskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu.
Iz kancelarije Zelenskog su rekli da su lideri razgovarali o mogućem suprotstavljanju „hibridnoj agresiji“ Rusije, ali nisu ulazili u detalje. Gomilanje ruskih trupa i teškog naoružanja na granici primoralo je ukrajinske zvaničnike da se suoče sa neprijatnim činjenicama. Američka obaveštajna zajednica procenjuje da Rusija ima planove za ofanzivu sa 175.000 angažovanih vojnika. Ukrajina ima tek nešto više vojnika i oficira u svojoj čitavoj armiji, navodi američko Ministarstvo odbrane. Nadjačana je na kopnu, moru i u vazduhu, raspolažući sa oko 200 aviona u svom vazduhoplovstvu, što je manje od broja borbenih aviona koje je Rusija već rasporedila na ukrajinskoj granici.
Ruske snage uključuju borbeno spremne podmornice i fregate u Crnom moru naoružane krstarećim projektilima i kopnene jedinice opremljene balističkim raketama klase Iskander-M, dok Ukrajina nema ozbiljne protivraketne sisteme. Ruske rakete bi mogle da unište značajan deo ukrajinske vojske za manje od sat vremena, kaže Robert Li, veteran američkog marinskog korpusa. „Ako bi Rusija zaista aktivirala svoje kapacitete, nanela bi ogromnu štetu za veoma kratko vreme,“ dodaje Li. „Može da uništi ukrajinsku vojsku na istoku veoma brzo, za 30-40 minuta.”
Ukrajinska vojska odavno nije respektabilna sila. Elitne ruske trupe su 2014. uspele da zauzmu celo poluostrvo Krim bez ispaljenog metka. Kada su proruski separatisti preuzeli deo regiona Donbas na istoku, Ukrajina je morala da angažuje dobrovoljačke brigade sa malo ili bez vojne obuke. Ali ukrajinska vojska je uspela da se povrati i suzbije dalje akcije pobunjenika. To je učinila uz pomoć zapadnih saveznika. Samo SAD su obezbedile 2,5 milijardi dolara u vojnoj pomoći koja uključuje moderne komunikacije i dronove. U novembru je Amerika isporučila oko 88 tona municije u sklopu vojnog paketa od 60 miliona dolara koji je obećala Bajdenova administracija.
Predsednik Bajden je nedavno odbacio slanje američkih snaga u Ukrajinu u cilju odvraćanja Rusije. Ipak, u Ukrajini se nalazi 150 američkih vojnih savetnika, kombinacija američkih specijalnih snaga i Nacionalne garde, navode neimenovani zvaničnici američkog Ministarstva odbrane. Još desetak članica NATO-a takođe ima vojne savetnike u Ukrajini, rekli su zvaničnici. U vreme Trampovog mandata, Ukrajinci su prvi put dobili protivtenkovske rakete klase Javelin. Ukrajinska vojska se do sada uzdržavala od upotrebe Javelin-a na bojnom polju, između ostalog da bi izbegla zaoštravanje neprijateljstva sa Moskvom.
Bajdenova administracija je ostala nedorečena na temu dalje pomoći Ukrajini u slučaju invazije. U video razgovoru sa Putinom, Bajden je navodno upozorio da će SAD ići korak dalje od ekonomskih sankcija ako Putin naredi vojnu akciju. Kakvi tačno koraci bi bili preduzeti, ostalo je nejasno, iako retko ko očekuje da će Sjedinjene Države pružiti značajniju vojnu pomoć mimo onoga što je već isporučeno.
Odsustvo garancija zapadnih saveznika izvor je neprekidne strepnje za ukrajinske zvaničnike. „Oni moraju da odluče da li smo saveznici, i u tom slučaju da nam pomognu, ili da kažu da to nije baš tako,“ naglasio je general Budanov. „Ako civilizovani svet želi da izbegne katastrofu, a ovo će biti katastrofa za sve, potrebna nam je vojno-tehnička podrška sada. Ne sutra, ni prekosutra, ni sledeće godine. Sada.“ Oni koji shvataju da je takva podrška malo verovatna, počeli su da govore o narodnom otporu prema bilo kakvom pokušaju ruske okupacije.
General Pavljuk je izjavio da Ukrajina ima najviše pola miliona ljudi sa vojnim iskustvom. Ako Zapad ne pritekne u pomoć, rekao je, „započećemo partizanski rat“. „Prošlo je osam godina i imamo puno ljudi sa vojnim iskustvom koji su sa oružjem u rukama spremni da se bore,“ upozorio je general. Jedan neimenovani ukrajinski oficir kaže da će vojska jednostavno otvoriti svoja skladišta i dozvoliti narodu da se naoruža kako bi odbranio sebe i svoje porodice, ako ništa drugo ne preostane.
(NYTimes-ZTP, foto: USSC)
