Rastući troškovi hartije dodatno otežavaju poslovanje dnevnih listova

„To je kao da elektrošokirate stariju osobu koja je već na pejsmejkeru,“ kaže direktor jednog britanskog lista o tržištu štampanih medija, gde su cene porasle za preko 50 odsto u proteklih par meseci. Cena papira koji koriste štamparije širom sveta porasla na rekordno visok nivo, podižući troškove novina od Mumbaja do Sidneja. Pre nego se tržište oglašavanja pomerilo na internet, listovi su sklapali partnerstva sa fabrikama papira. Kako su oglasi nestajali, a tiraži opadali, takvi poslovni aranžmani su postajali sve nategnutiji. Sada su u fazi bespoštedne borbe.

Fabrike papira su najgore prošle dok su novine smanjivale broj stranica, digitalizovale se ili gasile redakcije. Novine su uspevale da obore cenu štampe u skladu sa padom potražnje, dok su fabrike papira podnele najteže posledice ovog trenda. Mnoge su oklevale da ugase ogromne mašine koje koštaju stotine miliona dolara. Međutim sve više fabrika napušta proizvodnju novinskog papira i proširuje svoju ponudu. Jedna od takvih je Norske Skog, norveška kompanija za celulozu i papir, koja je u junu saopštila da nakon 66 godina rada zatvara svoju fabriku Tasman na Novom Zelandu.

Mnoge fabrike su svoje mašine prilagodile proizvodnji ambalaže za e-trgovinu. UPM, finska kompanija, najavila je prodaju svoje fabrike novinskog papira u Velsu turskom proizvođaču kartona i ambalaže. U slučaju ruske firme JCS Volga, novinski papir je činio 70% proizvodnje; sada je kartonsko pakovanje polovina proizvedene robe. Ovakve firme su „od pasivnih učesnika na tržištu postale aktivni činioci u opadajućem biznisu,“ kaže Tim Vuds iz IndustryEdge-a, analitičke firme koja opslužuje šumarstvo i industriju papira Australije i Novog Zelanda.

Pandemija je donela masovni rad od kuće, što je oborilo prodaju novina, smanjilo potražnju za štampom, te otežalo poslovanje dobavljača novinskog papira. U protekla 24 meseca evropske papirnice su odgovorile zatvaranjem skoro petine svojih kapaciteta, kaže predstavnik britanske novinske grupe. Kada su se ekonomije ponovo otvorile, potražnja za novinskim papirom je naglo porasla. U kombinaciji sa smanjenim kapacitetima i rastućim cenama energije, to je rezultiralo skokom cena. Posebno su kontroverzne doplate za energiju koje neki dobavljači papira žele da prebace na klijente.

Novinske firme smatraju da to predstavlja kršenje ugovora. Evropski listovi će morati da plaćaju 50-70 odsto više cene novinske hartije u prvom kvartalu 2022. Što se tiče njihovih kolega u Aziji i Australiji, oni se suočavaju sa porastom cena od 25% do 45%. Kenijska Nation Media Group plaća oko 840 dolara po toni, u poređenju sa ranijih 600 dolara, kaže Dorin Ogolo, menadžerka nabavki u kompaniji. Severnoameričke cene su prve porasle, i to postepeno; ugovori se potpisuju mesečno, a ne na pola godine. Ali i tamo su cene novinskog papira 20-30 odsto veće u 2021. nego u 2020.

Nemački konzorcijum medija i štampe upozorio je da će fabrike hartije naterati novine da odbace papirna izdanja, čineći obostranu štetu. „To je grana na kojoj obe strane sede,“ navedeno je u saopštenju grupe. Ali papirnice imaju alternativu u vidu prodaje ambalaže. „Nećemo spašavati izdavačku industriju odričući se svog profita,“ kaže izvršni direktor fabrike papira iz SAD-a.

Ovakav trend će mnoge izdavače dovesti do ruba održivosti. U većini kompanija se najavljuju ukidanja izdanja i otpuštanja novinara. Ivan Le Mojn iz EMGE-a, konsultantske kuće za papirnu industriju, očekuje masovnije zatvaranje novina tokom 2022. To će smanjiti potražnju za hartijom i vratiti tržište u ravnotežu. Ali novine će svakako zauzeti oštriji stav prema štampanim izdanjima, kaže Daglas MekKejb iz istraživačke firme Enders Analysis. Porast digitalnog sadržaja biće jedan od mogućih odgovora na tvrdu igru fabrika papira.

(TheEconomist-ZTP, foto: Lily Haight)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.