Ptičji mozak? Naučnici tvrde da vrane imaju svest

Novo istraživanje mozga vrana otkrilo je nešto neočekivano: ove ptice nisu samo pametne, već poseduju i jedan oblik svesti, koji registruje okolni svet u realnom vremenu. Drugim rečima, one imaju subjektivna iskustva.

Ovakvo stanje uma naziva se primarna ili čulna svest, i prethodno je bilo zapaženo samo kod primata. To znači da ćemo sada morati da promislimo naše razumevanje kako svest nastaje, uz dodatno preispitivanje ptičjeg mozga.

„Rezultati naše studije otvaraju novi pogled na evoluciju svesti i njena neurobiološka ograničenja,“ kaže zoofiziolog Andreas Nider sa Univerziteta u Tibingenu. Svest je teško utvrditi kod životinja koje ne govore. To je sposobnost da budete svesni sebe i sveta oko sebe, da znate šta znate i da razmišljate o tom znanju. Ona poboljšava sposobnost rešavanja problema i donošenja odluka, što je kod vrana posebno izraženo.

Primarna svest podrazumeva svesno opažanja sveta u sadašnjosti, budućnosti i neposrednoj prošlosti. Obično je povezujemo sa moždanom korom primata, tj. složenom i slojevitom regijom mozga sisara. Ali mozak ptica je strukturisan sasvim drugačije i gladak je tamo gde je mozak sisara slojevit. Iako su vrane i gavrani neverovatno pametni, sa saznajnim sposobnostima koje nalazimo kod primata, osporavano je da li prelaze granicu svesne misli.

Da bi to saznali, Nider i njegove kolege testirali su da li ptice imaju subjektivna iskustva i to na dve vrane iz porodice Corvus corone. Prvo su ptice trenirane da reaguju na vizuelne stimuluse. Pokazani su im ekrani sa svetlima, pa ako su vrane videle svetla, trebalo je pokretom glave da potvrde da jesu nešto videle. Svetla su bila jasna i nedvosmislena, a vrane su pouzdano potvrdile da su ih videle.

Ali neka svetla su bila kratkotrajna i slaba, pa ih je teže bilo uočiti. Zato su vrane ponekad potvrđivale da su videle signale, a ponekad nisu. To je momenat gde subjektivno čulno iskustvo postaje ključni faktor. Tokom eksperimenta, svakoj vrani je prikazano oko 20.000 signala, raspoređenih u desetine sesija. U međuvremenu, elektrode ugrađene u njihov mozak beležile su neuronsku aktivnost.

„Naši rezultati pokazuju da na nervne ćelije vrana utiče subjektivno iskustvo, odnosno da one proizvode subjektivna iskustva. Rezultati potvrđuju da subjektivna iskustva nisu isključiva karakteristika primata, i da slojevitost mozga sisara nije preduslov za svesnost. Zapravo, glatkost mozga ptica uopšte ne podrazumeva manjak složenosti.

Koristeći 3D grafiku i beleženje neuronskih kola, biopsiholog Martin Staho sa Univerziteta u Bohumu (Nemačka), proučavali su anatomiju mozga goluba i sove. Otkrili su da je moždana struktura kod obe ptice zapanjujuće slična cerebralnoj strukturi sisara.

Moguće je da su slične mentalne sposobnosti evoluirale nezavisno kod ptica i sisara, što je fenomen poznat kao konvergentna evolucija. Ali takođe je moguće da su naši mozgovi srodniji nego što nam se čini.

Nider se slaže sa ovom pretpostavkom. „Poslednji zajednički preci ljudi i vrana živeli su pre 320 miliona godina“, rekao je. „Moguće je da je svesno opažanje evoluiralo tada i da se prenosi sve do danas. U svakom slučaju, svesno iskustvo je moguće u različito strukturisanim mozgovima i nezavisno od moždane kore.“

To znači da bi primarna svest mogla biti mnogo češća kod ptica i sisara nego što smo mislili. Ako se ovo pokaže tačnim, sledeće pitanje je: da li ove životinje poseduju sekundarnu svest? Da li su svesne da su svesne?

(ScienceAlert-ZTP, foto: PBS)

Tagovi:, , ,

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.