Naučnici sada mogu da „dekodiraju“ misli ljudi a da im ni ne dotaknu glavu, objavio je The Scientist. Prethodne tehnike čitanja misli oslanjale su se na ubacivanje elektroda duboko u ljudski mozak. Nova metoda se umesto toga oslanja na neinvazivnu tehniku skeniranja mozga koja se zove funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI).
fMRI prati protok krvi sa kiseonikom kroz mozak, a pošto je aktivnim moždanim ćelijama potrebno više energije i kiseonika, ove informacije pružaju indirektnu meru moždane aktivnosti. Po svojoj prirodi, ovaj način skeniranja ne može da snimi aktivnost mozga u realnom vremenu, jer se električni signali koje oslobađaju moždane ćelije kreću mnogo brže nego što se krv kreće kroz mozak. Ali neverovatno je da su autori studije uspeli da iskoriste ovu nesavršenu proksi meru da dekodiraju značenje ljudskih misli, iako nisu mogli da ih prevedu od reči do reči.
„Da ste pre 20 godina pitali bilo kog kognitivnog neuronaučnika u svetu da li je to izvodljivo, ismejali bi vas i isterali iz prostorije,“ kaže koautor studije Aleksandar Hut, neuronaučnik sa Univerziteta u Ostinu. Za potrebe nove studije, tim je skenirao mozak jedne žene i dva muškarca u svojim 20-im i 30-im godinama. Svaki učesnik je slušao ukupno 16 sati različitih podkasta i radio emisija tokom nekoliko sesija u skeneru. Tim je zatim ubacio rezultate skeniranja u kompjuterski algoritam koji su nazvali „dekoder“, koji je zatim uporedio zvučne obrasce sa obrascima u snimljenoj aktivnosti mozga.
Algoritam je zatim uzeo fMRI snimak i na osnovu njegovog sadržaja generisao priču koja se „poprilično poklapala sa originalnom radnjom podkasta ili radio emisija“, rekao je Hut za The Scientist. Drugim rečima, dekoder je mogao da zaključi kakvu priču je svaki učesnik slušao na osnovu njihove moždane aktivnosti. Ipak, algoritam je napravio neke greške poput mešanja zamenica i brkanja prvog i trećeg lica. Softver „prilično tačno zna šta se dešava, ali ne i ko šta radi“, dodaje Hut.
U dodatnim testovima, algoritam je prilično precizno objasnio zaplet nemog filma koji su učesnici gledali u skeneru. Čak je uspeo i da prepriča priču koju su učesnici zamišljali u svojim glavama. Dugoročno, istraživački tim planira da razvije ovu tehnologiju radi njenog korišćenja u interfejsima mozak-računar, dizajniranim za ljude koji ne mogu da govore ili kucaju.
(ScienceAlert-ZTP, foto: OrionProduction/Shutterstock)
