Bilo je dovoljno upečatljivo videti dva dugogodišnja suparnika kako sede zajedno. Savetnici za nacionalnu bezbednost Irana i Saudijske Arabije su se 10. marta složili da obnove diplomatske odnose nakon sedmogodišnjeg prekida. Ono što je trenutak učinilo još značajnijim bilo je mesto održavanja: ne regionalna prestonica, već Peking. Između dvojice pregovarača sedeo je Vang Ji, najviši diplomata Kine, zemlje koja do sada nije imala značajnu ulogu u haotičnoj diplomatiji Bliskog istoka.
Sporazum daje dva meseca da zemlje ponovo otvore svoje ambasade i obnove veze. Tipično za Bliski istok, reči nisu isto što i dela: događaji na terenu bi mogli da poremete proces približavanja. Čak i ako se ispoštuje, sporazum nije suštinski. Iran i Saudijska Arabija će ostati na rivalskim pozicijama. Uloga Kine je tu zanimljivija. Zemlja koja je Bliski istok dugo posmatrala kroz svoje trgovačke interese, sada se oseća komotnom da uroni u politiku. Ali i to je možda precenjeno. Sporazum pokazuje da i S. Arabija i Iran žele da odobrovolje Kinu, a ne da je ona nova supersila u regionu.
Diplomatska kriza datira iz 2016, kada je S. Arabija prekinula veze sa Iranom nakon što je rulja opljačkala saudijsku ambasadu u Teheranu i njen konzulat u Mašadu. Napadi su usledili nakon saudijske egzekucije Nimra al-Nimra, disidenta i šiitskog sveštenika. Odnosi su nadalje postajali sve gori. Iranski dronovi su 2019. gađali naftna postrojenja u S. Arabiji, nakratko stopirajući 6% svetske proizvodnje nafte. Dve zemlje su godinama razgovarale o pomirenju, sa naglašenom urgencijom u poslednje vreme. Prioritet S. Arabije je da se izvuče iz svog rata u Jemenu, koji je pokrenut 2015. nakon što su Huti, šiitska pobunjenička grupa, zauzeli veći deo zemlje. Nakon osam godina i stotina hiljada poginulih, oni i dalje kontrolišu veći deo Jemena. Ako je rat išta postigao, to je približavanje Huta Iranu, koji ih uveliko snabdeva oružjem, novcem i obukom.
Saudijci žele da sa Hutima postignu sporazum koji bi ovu grupu ostavio na vlasti u zamenu za okončanje prekograničnih napada raketama i dronovima. Mesecima su očekivali da Iran natera Hute na pristanak. Dakle, saudijsko-iranski dogovor možda nagoveštava zaseban sporazum u Jemenu. To neće okončati sukob koji je imao karakter građanskog rata pre nego što se umešala koalicija predvođena S. Arabijom. Ali to bi kraljevstvu dalo častan izlaz iz situacije. Sporazum bi takođe mogao uticati na Iran International, satelitski TV kanal osnovan u Londonu 2017. kao kritičko oruđe protiv iranskog režima. Urednici kanala su negirali direktne veze sa saudijskom vladom. Ipak, iranska vlada je zahtevala da S. Arabija obuzda njihovo delovanje.
Ti zahtevi su intenzivirani kada su protesti zahvatili Iran u septembru. Iranski režim je počeo da preti novinarima Iran International-a, što je primoralo britansku policiju da im ponudi danonoćnu zaštitu. Prošlog meseca kanal je najavio da će premestiti svoju produkciju u Vašington. Ništa od ovoga ne nagoveštava eru prijateljstva S. Arabije i Irana. Njihovi ideološki sporovi datiraju još od iranske islamske revolucije 1979. Saudijci će i dalje zazirati od iranskog nuklearnog programa i sistema balističkih raketa, kao i od mreže njihovih proksija u arapskim državama. Iran će, sa svoje strane, nastaviti da prepoznaje saudijsku ruku u domaćim nemirima.
Ipak, dogovor bi mogao sprečiti da hladni rat eskalira u klasičan rat. Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) došli su do sličnog zaključka. Prošle godine su potpuno obnovili odnose sa Iranom, a nakon prekida zbog napada na saudijske misije 2016. Emirati su bili uznemireni prošlogodišnjim napadom dronova na njihovu prestonicu Abu Dabi, i zabrinuti zbog odmazde za mogući izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja. Za Vašington su sve ove stavke verovatno sporedne. Njihov fokus je na zemlji koja je posredovala u sporazumu. „Jačanje kineske uloge u regionu sigurno neće obradovati Amerikance,“ tvitovao je Majkl Sing iz Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu mirovnu politiku. To će takođe biti zicer za Republikance koji tvrde da bliskoistočna politika predsednika Džoa Bajdena propada.
Ovo je nesporna promena u kineskoj strategiji. Vang je 2001. predložio „plan u pet tačaka“ za mir na Bliskom istoku, pun izlizanih slogana poput „zagovaranja međusobnog poštovanja“ i „uspostavljanja jednakosti i pravde“. Prazne reči su bile domet kineske diplomatije u regionu, ali sada je Kina preuzela snažniju javnu ulogu. Ipak, kritike su na mestu. Veliki deo diplomatskog procesa nije se odvijao u Kini, već u Iraku i Omanu, uz naklonost Amerike. Kina je samo pomogla da se dogovor finalizuje, i teško je zamisliti da će praviti slične poteze. Oprezno se primakla močvari izraelsko-palestinskih odnosa, ali niko ne očekuje da će zagaziti dalje.
I Iran i S. Arabija imaju dobre razloge da prigrle kinesko posredovanje. Iranci su 2021. potpisali 25-godišnje „strateško partnerstvo“ sa Kinom. Ebrahim Raisi, tvrdokorni predsednik, želi da njegovi sunarodnici dožive ekonomske veze sa Kinom kao zamenu za odnose sa Zapadom. Što se tiče Saudijaca, oni su ugostili Si Đinpinga na visokom samitu u decembru. Kina je njihov najveći trgovinski partner i najveći svetski kupac nafte. Posle dve godine zatezanja odnosa sa Bajdenom, zgodno je podsetiti Amerikance da kraljevstvo ima i druge moćne prijatelje.
Svi će dakle imati barem nekakvu korist. Saudijska Arabija može da ublaži tenzije sa nemilosrdnim susedom. Iranski konzervativni režim može delovati kao otvoren za diplomatiju. Kina može da uknjiži diplomatsku pobedu. Ali osnovni problemi ostaju aktuelni. Smisao sporazuma je više u percepciji nego u realnosti.
(TheEconomist-ZTP, foto: Twitter)
