Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio je Rumuniju 10. oktobra, ali poseta nije prošla sasvim kako je planirano; zakazani govor pred rumunskim parlamentom otkazan je u poslednjem trenutku. Lično Zelenski je otkazao govor, ali pravi razlog je bilo protivljenje rumunske nacionalističke opozicione partije, Alijanse za uniju Rumuna (AUR), koja je zapretila da će protestovati zbog govora. Podrška ovoj stranci se više nego udvostručila od parlamentarnih izbora 2020. Prema nekim anketama, stranka će biti favorit na izborima za Evropski parlament sledeće godine, iako su Ukrajina i Moldavija zabranile njenom lideru ulazak na njihove teritorije zbog navodnih veza sa Kremljom.
Zemlja se suočava sa prekretnicom, kako u pogledu njene pozicije prema Ukrajini, tako i njenog položaja u Evropi. Nakon povratka kontroverznog slovačkog populiste Roberta Fica i njegovog približavanja Mađarskoj po pitanju otpora evropskoj podršci Kijevu, Bukurešt će se verovatno pokazati kao sledeće političko bojno polje. Rumunija ima važnu ulogu u pružanju humanitarne pomoći i isporuci vojne opreme Ukrajini, ali što je najvažnije, ona je glavna spona u izvozu žita na svetska tržišta. Više od polovine ukrajinskog žita izvezeno je preko Rumunije od početka invazije Rusije prošlog februara. Rumunski odnosi sa Kijevom su osetljivo pitanje na unutrašnjem i međunarodnom planu. Potencijalni zaokret Rumunije će imati velike posledice na širu ekonomsku i političku strategiju Evrope, s obzirom da će zemlja imati ključnu ulogu u evropskoj i globalnoj energetskoj bezbednosti u narednim godinama.
Ovog juna, OMV, multinacionalna kompanija sa sedištem u Austriji, i rumunska gasna kompanija Romgaz najavile su ulaganje 4 milijarde evra u razvoj polja prirodnog gasa u Crnom moru; projekat bi trebalo da proizvede najmanje 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Razvoj infrastrukture treba da počne sledeće godine, dok bi proizvodnja mogla početi 2027. Ovakav resurs bi mogao da ublaži ruski uticaj na srednji rok, jer bi Rumunija imala vlastitu industriju goriva. Strategija korišćenja prirodnog gasa kao geopolitčkog oruđa imala je značajne efekte, gurajući inflaciju do nivoa kakvi nisu viđeni decenijama, mada je Evropska unija uspela da smanji svoju zavisnost od ruskog energenta; udeo ruskog gasa u evropskom uvozu pao je na samo 8,4 odsto u prvih sedam meseci 2023, u odnosu na 45 odsto u 2021.
Ipak, Kremlj je stavio do znanja da je voljan da targetira evropske privrede, time i podršku Ukrajini, i kroz druge proizvode. Povlačenje Rusije iz Crnomorske inicijative za žito u julu nije imalo veliki uticaj na globalne cene žita, ali je podiglo tenzije na evropskim tržištima gasa, uključujući i spor na nivou Svetske trgovinske organizacije između Kijeva i Mađarske, Poljske i Slovačke oko njihovih jednostranih restrikcija ukrajinskog žita; AUR i druge rumunske političke partije takođe su koketirale sa takvim potezom. Nema sumnje da će Rusija nastaviti sa takvom taktikom u različitim klasama roba. Ali gas je nesumnjivo najznačajniji, sa skučenim globalnim tržištem koje nervozno reaguje na bilo kakve poremećaje u snabdevanju. U protekloj nedelji, evropske i svetske cene gasa su skočile zbog sumnjivog curenja iz morskog gasovoda između Finske i Estonije, kao i zbog pretnji štrajkovima u Australiji u avgustu. Dalja povećanja cene gasa prete da podstaknu i novi talas inflacije, što će iziskivati dalje podizanje kamatnih stopa te političke i ekonomske troškove koji prate takve trendove.
Zbog toga je izuzetno važno za Ukrajinu, Evropu i kolektivni Zapad da rumunski gas poteče što je pre moguće. Rusija, s druge strane, ima sve razloge da se tome suprotstavi. Militarizacija Crnog mora, gde Rusija preko aneksije Krima polaže pravo na teritorijalne vode koje se graniče sa Rumunijom, očigledna je i neposredna pretnja, dok bi u Rumuniji mogla da iskoristi manjak međunarodnog fokusa kako bi potkopala gasni projekat. Rusija ima dugu tradiciju korišćenja mreže uticaja i poslovnih partnera radi sticanja uporišta u energetskim projektima širom Evrope, uključujući Rumuniju. Ruske kompanije su investirale u rumunski metalurški sektor te u njene energetske i lučke industrije. Brojni rumunski biznismeni su dugogodišnji partneri Kremlja u pružanju usluga u Rusiji. Najčešće su ovi aranžmani prolazili ispod radara. I dok su SAD i Evropska unija poslednjih godina usvojili nove antikleptokratske programe, i potkrepili ih pretnjom sankcijama, niko se nije mnogo obazirao.
Na primer, rumunska naftna kompanija Grup Servicii Petroliere (GSP), kojom upravlja izvršni direktor i predsednik upravnog odbora Gabrijel Komanesku, ima dugu istoriju sklapanja ugovora sa Kremljom. Takođe nije najavila napuštanje ruskog tržišta, uprkos pooštrenim sankcijama nakon izbijanja rata u Ukrajini. Kompanija je ranije obavljala poslove koji bi danas predstavljali kršenje međunarodnih sankcija, posebno u julu 2014, kada je pomagala ruskoj državnoj kompaniji Gaspromnjeft u bušenju nafte u Arktičkom moru. Taj ugovor je objavljen samo pet dana pre nego što su SAD uvele parcijalne sankcije Rusiji, izričito zabranjujući podršku projektima u pojasu Arktika. Gaspromnjeft je dodat na listu ubrzo nakon toga, ali se GSP-ov ugovor provukao u zadnji čas. GSP je takođe bio predmet istraga na osnovu otkrića iz Panamskih papira. Rumunska istraživačka novinarska grupa RISE, koja sarađuje sa Projektom za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), izvestila je 2017. da je firma obilato koristila ofšor strukture kako bi umanjla svoje poreske uplate; takođe je učestvovala u sumnjivim transakcijama kako bi prisvojila 10 bušotina iz zajedničkog projekta OMV-a i rumunske vlade (OMV Petrom). Jedan lokalni sindikalni vođa je potom uhapšen zbog pronevere.
Rumunski rezultati u borbi protiv korupcije i ruskih mreža uticaja su polovični. Državna Uprava za borbu protiv korupcije (DNA) je ne tako davno hvaljena kao najbolja u istočnoj Evropi, ali je njena reputacija od tada značajno urušena. Bivša šefica uprave Laura Kovesi smenjena je 2018. nakon što je Socijaldemokratska partija (PSD) zahtevala njenu smenu, iako se predsednik Klaus Joanis tome oštro protivio; Evropski sud za ljudska prava je presudio da je otkazom prekršena propisana procedura. Iako je Kovesi kasnije postala glavni tužilac Evropske unije, njenom smenom je antikorupcijska borba u Rumuniji praktično zamrznuta. Usledila je serija smena u rukovodstvu DNA, koje je, prema izveštajima rumunskih medija, popuštalo pod pritiscima vlade, umesto da ostane efikasno u borbi protiv korupcije. Rumuni su izlazili na ulice 2017. i 2018. protestujući protiv reformi pravosuđa koje su formalizovale političku kontrolu nad pravosudnim sistemom; na izborima u decembru 2020, liberalna alijansa USR Plus zabeležila je svoj najbolji rezultat ikada sa skoro 16 odsto glasova, probivši se na treće mesto iza dominantnih političkih snaga, PSD-a i njegovih rivala na desnom centru, Nacionalno-liberalne partije (PNL).
Čak i pre uspona AUR-a, rumunski parlament je bio prilično nefunkcionalan, ostavljajući zemlju bez kredibilne sposobnosti da se sama izbori sa korupcijom i potencijalnim ruskim uticajem. Savez između USR-a i PNL-a propao je nakon samo devet meseci. Rumunija je imala četiri premijera u protekle tri godine, a najnovije koalicione vlade spojile su PNL i PSD, mada se premijerska funkcija rotirala između njih. Njihovu poslednju vladu, formiranu u junu 2023, predvodi lider PSD-a Marsel Čolaku, i sam pod istragom DNA u vreme Laure Kovesi. U međuvremenu se alijansa USR Plus podelila, dok se mnogi glasači PNL-a okreću krajnje desničarskom AUR-u, povlačeći čitav politički spektar zemlje udesno i sve dalje od izazova korupcije.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Daniel Mihailescu/AFP/Getty)
