Portorikanska zvezda trepa i regetona Bad Bunny proglašen za umetnika godine na MTV-u kao prvi umetnik koji peva na neengleskom jeziku, prema Los Anđeles Tajmsu. Dok je držao pozdravni govor na španskom, dobitnik je rekao da je oduvek verovao da može da postane jedan od najboljih pevača na svetu „a da ne mora da menja svoju kulturu, svoj jezik, svoj sleng“. Bad Bunny je bio najpopularniji izvođač za 2020. i 2021. na Spotifaju.
Uspon regetona kao globalnog fenomena nije samo portorikanska priča. Žanr sadrži varijacije repovanja i pevanja na španskom jeziku preko jamajčanskog dembou ritma, i isprepleten je sa istorijom i politikom različitih latinoameričkih zemalja, kao i Sjedinjenih Država. Poreklo regetona delimično se vezuje za izgradnju Panamskog kanala, kada su se radnici iz tadašnje Britanske Zapadne Indije selili u Panamu radi posla. Decenijama kasnije, uprkos tome što su se trajno nastanili u zemlji, potomci radnika su nastavili da slušaju muziku iz svojih matičnih zemalja, uključujući sada nezavisnu Jamajku.
Osamdesetih godina prošlog veka, crni Panamci poreklom sa Jamajke počeli su da pevaju uz jamajčanske denshol ritmove porodivši preteču regetona, ‘rege na španskom’. U međuvremenu, u Portoriku, neki muzičari koji su pratili početke hip hopa na engleskom jeziku počeli su da repuju na španskom. To što su mogli da pevaju i plešu uz pesme koje su razumeli, stvorilo je osećaj kao da je „film prešao iz crno-belog u kolor“, rekla je portorikanska umetnica Ivy Queen za LOUD: The History of Reggaeton. Ona je narator ovog audio dokumentarca koji istražuje 30-godišnju pozadinu ovog žanra.
Početkom 1990-ih, panamski i portorikanski umetnici često su putovali u Njujork, tamo je snimljena verzija jamajčanskog dembou ritma koja je služila kao osnova za bezbroj regeton numera. Taj sempl se brzo se vratio u Portoriko, gde su umetnici preko njega snimali svoje tekstove. Tako je stvoren portorikanski underground, tj. najraniji regeton, sa tekstovima koji su govorili o životu radničke klase u San Huanu. Zajedno sa Daddy Yankee, najveća zvezda žanra ‘90-ih i ‘00-ih bio je Tego Calderon, koji je u svojim pesmama osuđivao rasizam i kolonijalizam. Regeton govori „o tome kako su mladi ili siromašni, crni ili tamnoputi bili diskriminisani na svaki mogući način, i kako smo odbijali da ćutimo“, tvrdi Ivy Queen u dokumentarcu. Prema LOUD-u, američke izdavačke kuće nisu u potpunosti prepoznale potencijal žanra 2000-ih. Iako su izdavači sklopili ugovore sa nekolicinom umetnika nakon uspeha albuma iz 2004, Barrio Fino, mnogi su brzo izgubili interesovanje, posmatrajući žanr kao prolazni trend.
U međuvremenu, Kolumbija je imala glavnu ulogu u usponu regetona. U vreme kada su se američke izdavačke kuće povukle, kolumbijski grad Medelin je prigrlio regeton. Lokalna vlast je upumpavala novac u omladinske umetničke programe u cilju smanjenja nasilja u siromašnim četvrtima, rekao je koproducent i koscenarista LOUD-a Luis Galo u intervjuu za Foreign Policy. Politika „socijalnog urbanizma“ tadašnjeg gradonačelnika Serđa Faharda želela je da otvori perspektivu za delove grada koji su „dotakli dno“ u vreme uspona narko-bosa Pabla Eskobara 1990-ih. Zamisao da Medelin postane novo središte regetona bila je prilika da se grad odmakne od nasilja; „kao društvo, patili smo od posttraumaskog sindroma,“ kaže Galo, inače Kolumbijac poreklom.
Mnogi kolumbijski regeton autori izbegavali su da pominju oružje i drogu u svojim tekstovima, dajući prednost seksu i romantici, primećuje Galo. Žanr je procvetao, a neki građani Medelina koji su pohađali vladine vanškolske umetničke programe kasnije su postali koreografi zvezda poput Malume, kolumbijskog pevača koji je danas jedan od najprodavanijih latino umetnika na svetu. Danas politika regetona poprima različite oblike. Bed Banijeva želja da natera svetsku muzičku industriju da se prilagodi njegovom jeziku, a ne obrnuto, sama po sebi je duboko politička. Ali u nekim stihovima sa svog poslednjeg albuma osudio je nedavne restrikcije struje u Portoriku, pominjući guvernera po njegovom nadimku. U Kolumbiji, feministički regeton kolektivi kao što je Motivando a la Gyal koristili su muziku da ohrabre učesnike prošlogodišnjih antivladinih protesta.
Naravno, nisu svi regeton umetnici tako otvoreno politički. Kao i u drugim žanrovima, puno regeton pesama je vulgarizovalo žene, a kritičari ističu da ženski autori i oni tamnije puti uglavnom ne dosežu nivo komercijalnog uspeha kao muškarci i pevači svetlije puti kao što je Bad Bunny. Štaviše, producenti pokušavaju da razvodnje regeton za publiku koja nije navikla na latino zvuk, pa neki umetnici, uključujući Ivy Queen, smatraju da će žanr izgubiti svoju suštinu. Rešenje, kaže autorka u poslednjoj epizodi LOUD-a, jeste da poštuje istorija žanra i da se traže novi umetnici koji slave marginalizovane zajednice. Prema njenim rečima, „cela poenta regetona je la resitencia. Otpor.”
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Urbanite)
