Od lakših do težih slučajeva: Autoantitela izazivaju teške oblike covida-19?

Da li će osoba sa covidom-19 razviti ozbiljnu bolest u velikoj meri zavisi od toga kako njen imuni sistem reaguje na koronavirus. Naučnici još uvek ne znaju zašto neki ljudi razviju težak oblik bolesti, dok drugi dobiju samo blage simptome ili ih uopšte nemaju. Nova studija sa Univerziteta Jejl pokušava da rasvetli ovaj problem.

Istraživanje, koje tek treba da bude recenzirano i objavljeno u stručnim časopisima, pokazuje da kod pacijenata sa ozbiljnim covidom-19 organizam proizvodi „autoantitela“. To su antitela koja, umesto da napadnu virus, napadaju sopstveni imuni sistem i organe pacijenta.

Istraživači su otkrili da se autoantitela vezuju za ključne proteine odgovorne za prepoznavanje, uzbunjivanje i čišćenje ćelija zaraženih koronavirusom. Ovi proteini uključuju citokine i hemokine, važne elemente imunološkog sistema. Na taj način, autoantitela ometaju normalnu funkciju imunološkog sistema, blokirajući antivirusnu odbranu i čineći bolest ozbiljnijom.

Godinama se zna da su autoantitela povezana sa autoimunim bolestima, poput reumatoidnog artritisa i lupusa. Nije poznato zašto neki ljudi razvijaju ova antitela, ali verovatno je to kombinacija genetike i životne sredine. Virusne infekcije takođe su povezane sa pojavom nekih autoimunih bolesti.

Ranije ove godine naučnici su izvestili da su pacijenti bez istorije autoimunih bolesti razvili autoantitela nakon zaraze covidom-19. Kod ovih slučajeva je utvrđeno da autoantitela prepoznaju slične ciljeve kao kod drugih poznatih autoimunih bolesti. Potonje studije su otkrile da ljudi sa ozbiljnim covidom-19 mogu da razviju autoantitela na interferone, imune proteine koji su ključni za borbu protiv virusnih infekcija.

Naučnici sa Jejla, koji su sproveli najnoviju studiju, skenirali su autoantitela koja deluju protiv hiljada proteina u organizmu. Istraživali su autoantitela kod 170 hospitalizovanih pacijenata i upoređivali ih sa autoantitelima pronađenim kod ljudi sa blagim oblikom bolesti ili bez ikakvih simptoma, kao i kod ljudi koji nisu bili zaraženi koronavirusom.

U krvi bolničkih pacijenata pronašli su autoantitela koja napadaju interferone, kao i autoantitela koja ometaju druge ključne ćelije imunosistema poput T-limfocita. Nalazi su potvrdili da su autoantitela vrlo česta pojava kod pacijenata sa teškim oblikom covida-19.

Iako su pacijenti sa covidom-19 imali mnogo autoantitela koja ciljaju proteine imunosistema, istraživači nisu pronašli autoantitela koja su isključivo vezana za pandemijskom bolešću. Da li će određena osoba ozbiljno oboleti od covida-19 zavisi od mnogih faktora, tako da autoantitela nisu cela priča.

Ipak, jasno je da osobe sa zatečenim autoantitelima mogu biti u većem riziku od ozbiljnog covida-19. Reč je manjkavostima imuniteta tokom rane faze infekcije koronavirusom, odnosno sklonosti ka stvaranju novih autoantitela koja ometaju imunološki odgovor na virus.

Istraživači sve više proučavaju vezu između ozbiljnog covida-19 i pogrešno usmerenih imunoloških odgovora koji ciljaju zdrava tkiva i proteine u telu. Prisustvo autoantitela sugeriše da bi za neke pacijente covid-19 mogao biti autoimuna bolest koju koronavirus aktivira. Razumevanje proizvodnje autoantitela pomoći će naučnicima da razviju nove tretmane za ovu bolest.

(TheConversation-ZTP, foto: Imperial College London)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.