Iako je kovid-19 isprva definisan kao bolest pluća, sa nastavkom pandemije shvatili smo da ima daleko raznovrsniji uticaj na ljudski organizam. Pokazalo se da je kovid-19 povezan sa kožnim osipom, krvarenjem i strukturnim oštećenjima srca i bubrega. Takođe je prisutan u poremećajima rada mozga i psihe.
Početne studije su predviđale da će zdravstvene ustanove biti zatrpane slučajevima moždanih udara, upale mozga i mišićnih poremećaja. Štaviše, podaci o ranijim epidemijama koronavirusa upozoravali su da će oboleli od kovida-19 biti pod teretom psihijatrijskih poremećaja poput depresije i PTSP-a. Ali uprkos ekspresnim istraživanjima kovida-19 i moždanih tegoba, uz stotine novih članaka u medicinskoj periodici, i dalje je bilo teško pronaći pouzdane indikatore ovih strepnji.
Dakle, kao tim lekara, studenata i istraživača iz oblasti psihijatrije, psihologije i neurologije, analizirali smo sva dostupna istraživanja o efektima kovida-19 na mozak. Naš tim je ubrzo shvatio da su mnoge teorije proistekle iz malih i odabranih grupa pacijenata, što je ukazivalo na pristrasnost. Stoga smo broj istraživanja na temu neurologije i psihijatrije covida-19 (preko 13.000) sveli na 215 dovoljno potkrepljenih studija. Ukupno je studijama obuhvaćeno 105.000 pacijenata iz 30 zemalja.
Otkrili smo da su najčešći neuropsihijatrijski simptomi bili gubitak mirisa (anosmija), slabost, umor i promena čula ukusa (disgeuzija). Anosmija i slabost uočeni su kod više od 30 odsto posmatranih pacijenata. Stoga je izvesno da su neuropsihijatrijski simptomi kovida-19 pravilo a ne izuzetak. Početni strahovi od ozbiljnih neuropatskih poremećaja poput široko upala mozga (encefalitis) i Guillain-Barre sindroma, kada imunološki sistem napada nerve, počivali su na veoma retkim slučajevima. Strepnje od nadolazećeg talasa takvih tegoba deluju neutemeljeno.
Međutim, utvrdili smo da su neke mentalne bolesti, poput depresije i anksioznosti, uočene kod 25 odsto pacijenata sa kovidom-19. Ove tegobe mogu predstavljati veliko opterećenje u sledećih nekoliko godina. Neurološki incidenti poput moždanih udara (2% pacijenata), iako retki, i dalje će predstavljati ogroman izazov za pacijente i zdravstvene sisteme. Zanimljivo je da su određeni simptomi (bol u mišićima, gubitak mirisa) češće bili zastupljeni kod blažih oblika kovida-19. Razlog je prilično jednostavan: kritični pacijenti se retko tretiraju zbog blažih simptoma; s druge strane, teži simptomi (umor i glavobolja) uočeni su kod osoba koje nisu bile hospitalizovane.
Ipak, kako da znamo da je kovid-19 glavni uzročnik navedenih tegoba? Na primer, depresija je uobičajena pojava, nisu li je pacijenti mogli dobiti i bez kovida-19? Takođe, šta ako postojeće psihijatrijske bolesti povećavaju rizik od zaraze kovidom-19?
Na osnovu novih komparativnih studija potvrđeno je da su oboleli od kovida-19 u većem riziku da razviju novu mentalnu bolest. Osim toga, čini se da je većina psihijatrijskih i neuroloških problema učestalija nakon kovida-19 nego nakon gripa. Poseban problem je što dosadašnja istraživanja sadrže pristrasnosti koje se ne mogu eliminisati; istraživanja su vršena na bolničkim pacijentima, iako većina ljudi obolelih od kovida nikada ne priđe bolnici; fokus je bio na akutnoj bolesti, a ne na dugoročnim posledicama; podaci su skupljani u Kini, SAD-u i drugim zapadnim zemljama, za razliku od Afrike i većeg dela pacifičkog regiona. Za preciznije zaključke, potrebno je da buduća istraživanja imaju širi opseg.
Ono što pouzdano znamo je da osobe sa kovidom-19 vrlo često imaju niz neuroloških i psihijatrijskih problema, tako da zdravstveni radnici moraju da se pripreme ne samo za neposrednu negu ovih pacijenata, već i predstojeću rehabilitaciju. Istraživanja pokazuju da neuropsihijatrijski simptomi mogu da potraju mesecima nakon pojave kovida-19. Stoga će neurološke i psihijatrijske posledice bolesti predstavljati izazov za kliničare i zdravstvene sisteme dugi niz godina.
(TheConversation-ZTP, foto: Getty)
