2. juna, Kristijana Čamoro, opozicioni favorit na predstojećim predsedničkim izborima u Nikaragvi, stavljena je u kućni pritvor. Čamoro je pritvorena samo dan nakon što je najavila svoju kandidaturu ispred relativno nove stranke Građani za slobodu (CXL), sa ciljem da ujedini razbijenu opoziciju. Još jedan opozicioni političar, Arturo Kruz, uhapšen je 5. juna zbog „zavere protiv nikaragvanskog društva“. Tri dana kasnije, privedena su još dva potencijalna kandidata, Feliks Maradijaga i Huan Sebastijan Čamoro (Kristijanin rođak).
Nikaragvu očekuju „najgori mogući izbori“ 7. novembra, kaže Luis Almagro, generalni sekretar Organizacije američkih država u Vašingtonu. Glasači će birati novog predsednika i članove Narodne skupštine. Danijel Ortega, autoritarni predsednik koji vlada sa svojom suprugom kao potpredsednicom, planira da se kandiduje za peti mandat.
Ortega, bivši marksistički gerilac, prvi put je na vlast došao 1979., i to oružanom silom. Dao je ostavku nakon izbornog poraza 1990., ali je ponovo izabran za predsednika 2007. Čini se da je sada odlučio da zadrži vlast po svaku cenu. Tokom 2018., naredio je suzbijanje antirežimskih demonstracija, pri čemu je 450 građana poginulo a 100.000 prognano iz zemlje. Da bi ublažio međunarodne sankcije, pustio je nekoliko političkih zatvorenika 2019. godine. Ali nedavno se vratio svojim starim taktikama.
Prošle godine je doneta serija novih zakona sa ciljem gušenja opozicije. Jedan od zakona cilja nevladine organizacije koje primaju strana sredstva, dok drugi zabranjuje „izdajnicima“ da se kandiduju, redefinišući izdaju u najširem mogućem smislu (Kruz, Maradijaga i Čamoro prvi su zahvaćeni ovim zakonom). Trećim zakonom se propisuju dugotrajne zatvorske kazne svakom ko je proglašen krivim za širenje lažnih vesti.
Međutim, režim je postao još represivniji. Narodna skupština, koju kontroliše Ortegin Sandinistički front za nacionalno oslobođenje, imenovala je petoricu Orteginih poverenika za izborno veće, zabranila nezavisne posmatrače izbora i ovlastila policiju da zabranjuje mitinge i kampanju opozicije. Štaviše, zabranjena je jedna od dve glavne opozicione stranke. Ortega se s pravom plaši gospođe Čamoro. Ona je ćerka Violete Čamoro, bivše predsednice koja je 1990. smenila Ortegu, i potomak jedne od najpoznatijih političkih porodica u Nikaragvi. Prema rezultatima ankete objavljene 28. maja, trenutno je najpopularnija političarka u zemlji.
Pritvaranje političara „šalje direktnu poruku Sjedinjenim Državama“, rekao je gospodin Čamoro u dramatičnom intervjuu za The Economist, datom neposredno pre hapšenja. Kristijana Čamoro je privedena dok je američki državni sekretar Entoni Blinken bio u poseti Kostariki, razgovarajući sa zvaničnicima Centralne Amerike o eroziji demokratije. Ostali kandidati su uhapšeni dok je potpredsednica SAD-a Kamala Haris boravila u Gvatemali i Meksiku.
Takvo autokratsko ponašanje moglo bi se pokazati kontraproduktivnim. Sjedinjene Države već su najavile nove sankcije i razmatraju dodatne mere. Članovi Evropskog parlamenta pozivaju na suspenziju trgovinskog ugovora vrednog 380 miliona dolara godišnje. Najzad, zabranom jedne od dve glavne stranke, Ortega je primorao političke rivale da prevaziđu međusobne razlike i udruže se u CXL.
(TheEconomist-ZTP, foto: Rosario Murillo/Reuters)
