Nezavisni Vels? Bregzit i pandemija covida-19 uzroci buđenja velškog nacionalizma

Imena ulica često nemaju politički značaj, ali u Kerfiliju to svakako nije slučaj. Veličanstveni Lensberi Park nazvan je po bivšem vođi laburista Džordžu Lensberiju, dok nazivi ulica odaju poštu mnogim herojima partije. Među njima je i Atli Kort, nazvan po bivšem premijeru, kao i Snouden Kort, po Filipu Snoudenu, laburističkom kancelaru iz 1920-ih. Slavna imena će poživeti, ali ne i njihova politika. „Izbacite Laburiste!“ uzvikuje jedna žiteljka na pitanje o partijskoj pripadnosti.

Drugi meštanin, bivši glasač Laburista koji je podržao Bregzit, kaže da sada želi nezavisni Vels. „Ako ćemo da budemo ovce i pratimo Vestminster, mogli bismo da odemo u planine da živimo,“ objašnjava sagovornik. Takođe kaže da ga glasanje više ne interesuje, jer se političarima ne može verovati. Ali stvari se menjaju sa pojavom Delita Džuela, kandidata Partije Velsa (Plaid Cymru) na predstojećim izborima za lokalni parlament. Stranka je nacionalistički orijentisana i vodi kampanju za velšku nezavisnost.

Grad Kerfili je glavni politički cilj Partije Velsa, neophodan za promenu snaga u parlamentu kojim Laburistička stranka još uvek dominira. Međutim, postoje naznake da pozicija stranke slabi. Reč je o dvostrukom stisku nacionalizma i konzervativizma radničke klase, svojevremeno ključnom za zbacivanje Laburista u Škotskoj i severnoj Engleskoj.

Partija Velsa obećava referendum o nezavisnosti do 2026., što ne deluje sasvim realistično. Ipak, podrška nezavisnosti je u porastu. Nedavna anketa je pokazala da nezavisnost podržava 14% građana, u odnosu na 5% iz 2014. Prema drugom istraživanju, sprovedenom u februaru, podrška je čak 35%. Menadžeri kampanje YesCymru kažu da im je članstvo poraslo na 18.000.

Nove članove je privukla ideja o snažnijoj lokalnoj upravi koliko i promocija kulturnog identiteta. Među njima je i Dejvid Batres, bivši izvršni direktor JustEat UK, kompanije za dostavu hrane. „Budući da sam odrastao u dolini Gvent, život mi je bio mnogo praktičniji od sedenja na predavanjima univerzitetskih profesora i ćaskanja o velškom nacionalizmu,“ kaže Batres. Podrška stiže i od mlađih glasača. Prema anketi koju je prošle godine sproveo pokret YesCymru, 43% mladih uzrasta 18-24 podržava nezavisnost. Tome je sigurno doprineo Bregzit, ali i pojačana aktivnost velške vlade tokom pandemije covida-19.

Velški Laburisti su politički gorostasi. Stranka je osvajala većinu glasova na svim opštim izborima od 1922., kao i na svim pokrajinskim izborima od osnivanja skupštine. Ali ovih dana se suočavaju sa porastom popularnosti nacionalista. Mark Drejkford, velški prvi ministar, zatražio je da se Britanija „radikalno prekroji“, ostavljajući Vestminsteru samo nadležnosti odbrane i privrede. Ali njegov radikalizam ga verovatno neće spasiti; ankete pokazuju da bi mogao da izgubi poziciju u maju.

Istraživanja su pokazala da bi tanka većina laburističkih glasača podržala nezavisnost. Rodžer Ejvan-Skali, politikolog sa Univerziteta u Kardifu, kaže da se velški Laburisti razlikuju od sestrinske partije u Škotskoj, koja je odbacila većinu svojih nacionalističkih pristalica i iskazala lojalnost Britaniji. „Stranka uskoro stiže do tačke kada više neće moći da ignoriše duboke podele u društvu,“ smatra Ejvan-Skali.

Konzervativci svakako računaju na probritanske glasove. „Naša vizija je istinski britanska i mi je sa ponosom zastupamo,“ kaže Graf Peri, lokalni kandidat Torijevaca. Lider velških konzervativaca, Endrju R. T. Dejvis, nazvao je ministra Drejkforda „najvećom pretnjom Uniji nakon Nikole Sturdžen“. Takva retorika bi trebalo da privuče petinu Velšana, koji izražavaju pripadnost engleskoj naciji.

Dakle, izgledi Laburista u Velsu će u velikoj meri zavisiti od tradicionalnog prezira prema Torijevcima. Ovo potvrđuje i Hefin Dejvid, poslanik iz redova Laburista: „Južni Vels je toliko bio pogođen tačerizmom, da ga se i danas sećamo.“

Mnogi se nadaju da će mali pokret za ukidanje skupštine Velsa pokupiti glasove koji bi inače pripali konzervativcima. Prema trenutnim procenama, to je oko 20% Velšana. Profesor Ejvan-Skali smatra da, iako udružene snage Torijevaca i Partije Velsa neće srušiti „crveni zid” Laburista, one će ga sigurno načeti.

(TheEconomist-ZTP, foto: BBC)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.