Dok se Angela Merkel sprema da napiše svoju autobiografiju i „objasni svoje ključne odluke sopstvenim rečima“, njen naslednik se suočava sa odlukama koje ona nije donela. Novi nemački kancelar Olaf Šolc preuzeo je kormilo na brodu sa nejasnim kursom. Upravo postaje svestan koliko je teško održavati središnju poziciju njegove prethodnice između Kine i Zapada. Pre ili kasnije, moraće da donese neke teške odluke jer se dva politička sveta sve više udaljavaju.
Doduše, ova dilema nije Šolcova zasluga. Tokom vlasti Merkelove, trgovinske veze između Nemačke i Kine postale su toliko bliske da ih je sada veoma teško raspetljati. Uvoz iz Kine se udvostručio, a izvoz u azijsku državu skoro utrostručio u poslednjih 12 godina. Sa obimom trgovine od 213 milijardi evra ostvarenim prošle godine, Kina je bila najveći trgovinski partner Nemačke petu godinu zaredom. Sasvim očekivano, Peking želi da nastavi poslovanje sa novom nemačkom vladom. Si Đinpin je među prvima čestitao Šolcu nakon inauguracije, pozivajući na nastavak saradnje koju su njihove zemlje ostvarile u eri Merkelove. Kineski premijer Li Kećijang otišao je još dalje, nazivajući kinesko-nemačke veze „jednim od najvažnijih bilateralnih odnosa na svetu“.
Uprkos problemu sa ljudskim pravima u Kini i njenoj ekspanzivnoj politici prema Hong Kongu i Tajvanu, novi kancelar Nemačke će sa zadovoljstvom nastaviti Merkelinu politiku približavanja Kini. U svom prvom telefonskom razgovoru sa Sijem, Šolc nije dotakao nijedno od spornih pitanja, već je ga je uveravao da „Nemačka želi nastavak saradnje sa Kinom u duhu međusobnog poštovanja i poverenja.“ Diplomatski insajderi tvrde da je Šolc potvrdio Siju da će Nemačka ostati na pozicijama Merkelove i pre nego što je zvanično preuzeo funkciju kancelara. Navodi se da je obećao ukidanje suspenzije sporazuma između EU i Kine, kao i da će svoje neugodne koalicione partnere držati pod kontrolom. Potom se sastao sa Merkelovom i razgovarao o tome kako sačuvati njenu spoljnu politiku, te poslao svog pregovarača u koalicione pregovore sa porukom da „izbegne najgori scenario“ u vezi sa Kinom.
Nisu samo politički razlozi ti koji su oblikovali Šolcovu naklonjenost Kini. Nemačka automobilska i mašinska industrija ostvaruju više od polovine nemačkog izvoza u Kinu; ovo sigurno objašnjava zašto mnogi nemački poslovni lideri nemaju ništa osim reči hvale za Kinu. Šef Simensa Roland Buš nedavno je pozvao na „međusobno poštovanje sa Narodnom Republikom koja ima svako pravo da bude samouverena. U poslednjih 20 godina, Kina je izvukla milijardu ljudi iz siromaštva i stvorila zdravu srednju klasu”. Regionalni političari sa jakim ekonomskim vezama sa Pekingom, poput liberala Hansa-Ulriha Rilkea iz Baden-Virtemberga, jednoglasno poručuju da nova vlada „ne sme da zaboravi koliko je Kina važan ekonomski i trgovinski partner“.
I dok novi kancelar i poslovni lideri Nemačke verovatno neće zazirati od jačanja saradnje sa zemljom optuženom za kršenje ljudskih prava na sopstvenom tlu, Šolcovi koalicioni partneri iz redova Zelenih svakako hoće. Nakon tesne pobede na izborima, Šolc je morao da napravi kompromis sa Zelenima i Liberalima umesto dogovora sa rivalima iz Merkeline CDU/CSU. Rezultat je koalicioni sporazum koji obavezuje Šolca da se „ozbiljno pozabavi kršenjem ljudskih prava u Kini, posebno u Sinđangu“.
Stoga ne čudi što je nova ministarka spoljnih poslova Analena Berbok već imala nekoliko oštrih izjava. Šolc još uvek nije potvrdio da li će u februaru putovati u Peking na Zimsku olimpijadu, ali je Berbok rekla: „Uprkos tome što sam veliki ljubitelj sporta, ovog puta definitivno neću putovati na Olimpijske igre.“ Ona se dosledno zalagala za tvrđi stav prema Kini i čak je direktno kritikovala Merkeline pomirljive stavove. U intervjuu za nemački Die Tageszeitung, rekla je da „mudro ćutanje nije održiv oblik diplomatije, iako su mnogi u to verovali poslednjih nekoliko godina.“
Berbok zahteva zabranu uvoza robe proizvedene prinudnim radom i nastavak suspenzije spornog investicionog sporazuma između EU i Kine. Šolcovo rešenje za sukob sa koalicionim partnerom je da jačanje veza sa Kinom prikaže kao zelenu ekomomiju. On želi da sarađuje sa Kinom i G7, kojim Nemačka predsedava 2022, na promovisanju održivog rasta. Poslovni lideri su ga podržali i čak upozorili da od smanjenja CO2 nema ništa ako propadne uvoz solarnih panela iz Kine. Budući da je Kina odgovorna za skoro trećinu gasova staklne bašte i da je ekološke obaveze direktno povezala sa ekonomskim rastom, ovakvo objašnjenje neće proći kod Zelenih.
Pritisak na Šolca takođe dolazi od zapadnih saveznika, posebno Sjedinjenih Država. Koalicioni ugovor pridaje veliku važnost transatlantskim vezama, a SAD ostaju najveća izvozna destinacija Nemačke. Uz postojeće tenzije oko gasovoda Severni tok 2 i nedovoljnih izdvajanja za odbranu u okviru NATO-a, odnosi između dve države su prilično zategnuti. Iako je Nemačka pokazala izvesnu lojalnost slanjem prvog ratnog broda nakon skoro dve decenije u Južno kinesko more, a u cilju suzbijanja kineskih teritorijalnih ambicija, američki predsednik Bajden će od Merkelinog naslednika verovatno zahtevati više simboličnih gestova. Evropske nacije poput Litvanije takođe će tražiti nemačku podršku budu li se dalje sukobljavale sa Kinom.
Šolc bi rado nastavio hod po tankom diplomatskom konopcu kada je Kina u pitanju, ali je izvesno da mu SAD, Evropa, Britanija i koalicioni partneri neće priuštiti isto strpljenje koje je Merkelova toliko dugo koristila. Interesi Kine i Zapada se ubrzano razilaze, remeteći do sada unosnu poziciju Nemačke. Šolc će morati da donese neke teške odluke kada status kvo više ne bude moguć.
(TheSpectator-ZTP, foto: Sean Gallup/Getty)
