Naučnici sa MIT-a razvijaju tehnologiju za oblikovanje snova

Naučnici sa MIT-a smislili su kako da manipulišu snovima kombinujući aplikaciju sa uređajem za praćenje sna zvanim Dormio. U svojoj novoj studiji, istraživači su uspeli da ubace određene teme u ljudske snove, sa prilično bizarnim ishodima.

Da bi to učinili, istraživači iz medijske laboratorije MIT-a, koji razvijaju nosive sisteme i interfejse za poboljšanje kognitivnih veština, koristili su tehniku nazvanu ciljana inkubacija snova (TDI).

Prethodne studije pokazale su da tokom retkog stanja poznatog kao lucidno sanjanje, u kojem je spavač svestan da sanja, osobe mogu svesno da oblikuju aspekte svojih snova. TDI koristi fazu ranog spavanja, poznatu kao hipnagogija, da bi postigao sličan rezultat (mada ne sasvim „kontrolišući“ snove), kažu istraživači.

Tokom hipnagogije, polusvesnog stanja pred spavanje, TDI je spavaču emitovao „ciljane informacije, koje bi se direktno uklapale u sadržaj snova“, pišu naučnici u novoj studiji, objavljenoj u avgustovskom izdanju časopisa Consciousness and Cognition. Za eksperimente sa snovima koristili su metod „serijskog buđenja“ iz dnevnog dremanja ukupno 25 učesnika.

Učesnici su prvo snimili zvučne poruke, poput „zapamtite da mislite na drvo“ i „ne zaboravite da posmatrate svoje misli“, a zatim se pripremili za spavanje, navodi se u studiji.

Ručni uređaj nadzirao je otkucaje srca srca, električne promene na površini kože i učestalost savijanja prstiju, kako bi otkrio momenat ulaska u hipnagogiju i samim tim „podložnost uticaju spoljnih audio signala“, kaže glavni autor studije Adam Horovic. Dormio je komunicirao sa aplikacijom „koja emituje zvuk u pravilnim razmacima i snima svedočenja o snovima“ kada je osoba budna.

(foto: Fluid Interfaces/MIT Media Lab)

„Jednostavno rečeno, ljudi nam govore da li se sadržaj snimljenih poruka javlja u njihovom snu“, dodaje Horovic. „On se često transformiše, pa tako drvo postaje automobil u obliku drveta, ali direktno uklapanje je lako prepoznati.“

Naučnici su utvrdili da je 67% ispitanika imalo motiv drveta u snovima. „Pratio sam korenje sa nekim i korenje je me prenosilo na različite lokacije“, preneo je jedan učesnik. Drugi je pomenuo „drvo iz mog detinjstva, iz mog dvorišta. Nikada ništa nije tražilo“. Isti subjekat je, u kasnijim buđenjima, opisao „drveće koje se cepa na beskrajne komade“ i „šaman koji sedi sa mnom pod drvetom, govori mi da idem u Južnu Ameriku“. „Snovi su postajali sve bizarniji i dublji sa svakim sledećim buđenjem“, međutim naučnici nisu razvili sistem ocenjivanja bizarnosti snova.

Kreativno mozganje verovatno bi bila najdirektnija primena ciljanog sanjanja, kaže Horovic. Ali s obzirom da mnoge mehanizme spavanja i sanjanja nedovoljno razumemo, teško je reći kako bi fingiranje sadržaja sna ili postizanje svesnosti tokom sanjanja moglo da pomogne spavaču, dodao je on.

„Svaka korist koja navodno proističe iz sanjanja, zahteva poseban eksperiment kako bi se to i činjenično potvrdilo“, kaže Horovic. „To bi moglo da se primenjuje u tretiranju noćnih mora ili posttraumatskog stresnog sindroma, kao i za učenje stranih jezika i podsticanje kreativnosti u snovima.“

(LiveScience-ZTP, foto: MIT/Shutterstock)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.