Civilizacija doline Dunava je jedna od najstarijih poznatih u Evropi. Postojala je na Balkanu od 5500. do 3500. godine p.n.e. i zauzimala je veliki prostor koji se pružao od današnje severne Grčke do Slovačke, te od Hrvatske do Rumunije.
Na svom vrhuncu, igrala je važnu ulogu u jugoistočnoj Evropi zbog izrade alata od bakra, sistema pisanja, napredne arhitekture što uključuje i kuće na dva sprata te izradu nameštaja poput stolica i stolova, a sve ovo se odvijalo dok je veći deo Evrope bio u sred kamenog doba. Razvili su veštine poput predenja, tkanja, prerade kože, proizvodnje odeće, obrade drveta, gline i kamena te su izmislili točak. Imali su ekonomsku, versku i socijalnu strukturu.
Jedan od najintrigantnijih aspekata ove civilizacije o kojem se vode žestoke polemike je pisani jezik. Neki arheolozi tvrde da je ovo pismo zapravo samo niz geometrijskih likova i simbola, a drugi tvrde da ima obeležja pravog sistema pisanja. Ako je ova teorija tačna, to bi značilo da su ovi nedešifrovani zapisi dokaz o najstarijem pisanom jeziku koji je ikada pronađen, stariji i od sumerskih spisa iz Mesopotamije, a možda čak i od Dispilio glinenih pločica, koje datiraju iz 5260. godine p.n.e.
Harald Harman, lingvista i kulturolog, potpredsednik Instituta za arheomitologiju te vodeći stručnjak za drevne zapise i jezike, čvrsto zastupa tezu da su dunavski zapisi najstariji primer pisma na svetu. Glinene pločice koje su pronađene datiraju iz 5500. godine p.n.e., a simboli, prema Harmanu, su oblik jezika koji tek treba odgonetnuti. Simboli su pronađeni na nekoliko arheoloških nalazišta širom doline Dunava, a zapisani su na keramici, figuricama i drugim zemljanim artefaktima.
Ukoliko se ova tvrdnja dokaže, to će značiti da je civilizacija doline Dunava starija od svih poznatih civilizacija, a upravo to Harman tvrdi i u svojoj knjizi. Dokazi se nalaze na hiljadama artefakata koji su pronađeni, međutim, većina istraživača Mesopotamije ove tvrdnje odbacuje, tvrdeći da su simboli na pločicama samo ukrasnog karaktera i to uprkos činjenici da postoji oko 700 različitih znakova, što je otprilike isti broj znakova koji su korišćeni u egipatskim hijeroglifima. Protivnici tvrdnje da je upravo ovo najstarija civilizacija, tvrde da su simboli kopirani iz mesopotamske civilizacije, iako su neki od pronađenih dunavskih glinenih pločica stariji od mesopotamskih.
Moguće je da je ovo potvrda toga da mi o našoj prošlosti vrlo malo znamo, te će i ove teze biti odbačene bez čvrstih argumenata, jer se kose s do sada uvreženim mišljenjem o najstarijoj civilizaciji. Kako bilo, Harmanove tvrdnje i nalazi zahtevaju dodatna istraživanja i ozbiljnu analizu kojima bi se potvrdilo ili odbacilo je li ovo zaista najstariji poznati pisani jezik na svetu.
(nexus-svjetlost.com)
