“Amerika bi se mogla dobrovoljno odreći svog statusa svetske sile, a Evropljani se moraju pripremiti za takvu situaciju, uključujući i pojačavanje svojih vojnih snaga”, upozorila je nemačka kancelarka.
Evropske nacije moraju „da ponosu veći teret nego za vreme hladnog rata“ u pogledu troškova odbrane, rekla je Merkel, jer ne mogu pretpostaviti da će SAD biti tu da ih zaštite.
“Odrastali smo sa svešću da Sjedinjene Države žele da budu svetska sila. Ukoliko bi SAD sada odlučile da se povuku iz te uloge, to bi moralo ozbiljno da nas zabrine“, rekla je Merkel u intervjuu objavljenom u šest evropskih listova.
Nemačka kancelarka je uskratila podršku osnivanju zajedničkih vojnih snaga EU, dok se za istu ideju zalagao francuski predsednik Emanuel Makron. Prednost je i dalje videla na strani NATO snaga, naročito zajedničkog nuklearnog kišobrana, a u svetlu rastućih azijskih sila, Kine i Indije.
Francuski lider ima mnogo skeptičniji odnos prema transatlanstkom vojnom savezu. Prošle godine je izjavio da je NATO „moždano mrtav“.
Merkel se požalila na sve veću sebičnost među nacijama, što je, kako je rekla, u suprotnosti sa objedinjenim odgovorom na finansijsku krizu iz 2008. godine. „Ovih dana moramo učiniti sve što je u našoj moći kako bismo sprečili dalje posrtanje u protekcionizam“, dodala je.
Protekcionistički pristup je u srži spoljne politike Trampove administracije. Pod Trampom, Vašington je snažno zahtevao reviziju trgovinskih sporazuma, koje je američki predsednik smatrao nepovoljnim za svoju zemlju. Takođe je pojačao kritike na račun evropskih NATO članica zbog nedovoljnog učešća u vojnim budžetima, nazivajući ih parazitima. Takođe, američka administracija je za prioritet postavila konfrontaciju sa Kinom na svim frontovima, podižući pritisak na druge zemlje da obustave saradnju sa Pekingom.
Govoreći o Kini, Merkel je rekla da njen uspon „pokazuje da čak i nedemokratska država može biti ekonomski uspešna, što je glavni izazov za naše liberalne demokratije.“ Ovaj slučaj i ostali posthladnoratovski procesi, od pojave islamističke terorističke pretnje do razočaravajućih rezultata Arapskog proleća, predstavljaju ozbiljnu brigu za branioce liberalnih vrednosti.
Ali čini se da Merkel okleva da se pridruži SAD-u i krene u veliku konfrontaciju sa Kinom, rekavši da je novostečena moć Pekinga stvarnost sa kojom druge države moraju da nauče da žive.
„Kina je postala globalni igrač. To nas čini partnerima u ekonomskoj saradnji i borbi protiv klimatskih promena, ali i konkurentima sa veoma različitim političkim sistemima“, rekla je ona.
Isto važi i za Rusiju, državu koju SAD vide kao svog drugog strateškog rivala. Uprkos svim problemima njihovih bilateralnih odnosa, Berlin mora da ostane u dobrim odnosima sa Moskvom. „U zemljama poput Sirije i Libije, koje su u neposrednom evropskom susedstvu, ruski strateški uticaj je veliki“, objasnila je Merkel, „zato ću i dalje težiti saradnji.“
(RT-ZTP)
