Ovo je noćna mora svakog roditelja. Između jula i oktobra 70 dece u Gambiji umrlo je zbog otkazivanja bubrega. U Uzbekistanu je 18 umrlo u decembru usled problema sa bubrezima i akutne respiratorne bolesti. U oba slučaja uzrok su verovatno sirupi za kašalj proizvedeni u Indiji, prema navodima parlamentarnog odbora Gambije i uzbekistanskih vlasti.
Proizvođač u uzbekistanskom slučaju, Marion Biotech, izbačen je iz Pharmexcil-a, trgovinske grupe povezane sa indijskom vladom koja ima ključnu ulogu u izvozu farmaceutskih proizvoda; izgleda da je pala i veb stranica firme. Izvršni direktor kompanije Maiden Pharma, proizvođača leka koji je korišćen u Gambiji, rekao je indijskim medijima da je kompanija šokirana i ožalošćena zbog tragedije. Firma je objavila izveštaj na svojoj Fejsbuk stranici u kojoj se tvrdi da je državna laboratorija za testiranje lekova u Indiji ustanovila da njen sirup bezbedan; međutim, gambijski parlamentarci su insistirali su da se Maiden Pharma procesuira. Nijedna firma nije odgovorila na zahteve The Economist-a za komentar.
Obe kompanije su male i privatne. Uzročna veza između njihovih proizvoda i tragičnih ishoda nije dokazana. Dosadašnji testovi uzoraka u Indiji oslobodili su Maiden Pharma krivice, dok je istraga firme Marion Biotech upravo počela. Ipak, incidenti su uzburkali ogromnu indijsku farmaceutsku industriju, gde oko 10.000 fabrika po upravom 3.000 firmi proizvodi lekove u vrednosti od skoro 50 milijardi dolara godišnje, što predstavlja 20% svetske i 40% američkog tržišta generičkih lekova. Apoteka sveta, kako indijski proizvođači lekova vole sebe da nazivaju, nije pošteđena skandala. Američka uprava za hranu i lekove je 2022. uputila četiri „uvozna upozorenja“ velikim indijskim kompanijama. Takve mere, koje obično prate inspekcije stranih fabrika, mogu dovesti do blokiranja izvoza u Ameriku čak i bez fizičkih dokaza da je određena pošiljka loša.
Zazor od proceduralnih prečica i loše kontrole kvaliteta dugogodišnje su naličje bagatelnih cena koje su podstakle uspon indijske farmakoindustrije u poslednjih nekoliko decenija. U novoj knjizi Pilula istine: Mit o kontroli lekova u Indiji, Dineš Sing Takur, bivši izvršni direktor farmaceutske firme, i Prašant Redi, advokat, dokumentuju najmanje pet slučajeva opasnih lekova koji su ušli na tržište, od kojih je svaki izazvao više smrtnih slučajeva od 1970-ih. U mnogo više slučajeva, manjkave proizvodne metode rezultirale su neefikasnim lekovima. Ovi nedostaci su prikriveni složenim i tajnovitim radom inspekcije, kaže Redi. Primedbe kkave iznose kritičari poput njega i Takura često se zanemaruju, ili nailaze na preteće pravne dopise od vlade zbog navodnog narušavanja reputacije domaće industrije.
Prvobitni odgovor vlade na najnovije tragedije bio je mlak i lišen detaljnog javnog ispitivanja ključnih lanaca snabdevanja, kaže Redi. Istorija pruža malo nade u brzo razrešenje. Jedan slučaj koji se desio u Bombaju, kada je 14 ljudi stradalo u bolnici 1988. godine, još uvek je u sudskom postupku. Takvim odugovlačenjem rizikuju se životi i drugih pacijenata. Takođe se nanosi šteta indijskim proizvođačima lekova, čije je dobrobit neraskidivo povezana sa zdravljem njihovih kupaca.
(TheEconomist-ZTP, foto: AFP/Getty)
