Lanci snabdevanja: Zaboravite naftu, rusko-ukrajinski rat razvaljuje tržište pšenice

Ruska invazija na Ukrajinu preti da značajno poremeti globalno snabdevanje pšenicom, izazivajući skok cena vitalnih useva i uzbunu zbog njenog uticaja na zemlje Bliskog istoka i severne Afrike koje su zavisne od uvoza. Jedva nedelju dana od početka sukoba, cene pšenice su već skočile jer se trgovci plaše da bi izvoz iz Ukrajine kao žitnice Evrope mogao da se uspori ili čak potpuno obustavi dok ruske snage napadaju ukrajinske luke. U Rusiji, najvećem svetskom proizvođaču pšenice, izvoz je prekinut jer međunarodne kompanije napuštaju dugogodišnje poslovne veze i povlače se iz zemlje usled oštrih zapadnih sankcija.

„Govorimo o nečemu što bi zaista poremetilo proizvodnju,“ kaže Džozef Glauber, viši naučni saradnik Međunarodnog instituta za istraživanje prehrambene politike. „Činjenica da se to dešava u jednoj od ključnih oblasti u svetu je ono što toliko zabrinjava.” Čak i pre početka rata, globalna tržišta su već bila napeta zbog tekuće pandemije i regionalnih suša, koje su smanjile proizvodnju i podstakle inflaciju širom sveta. U prvih nekoliko meseci pandemije, cene pšenice su porasle za 80 odsto, prema Međunarodnom monetarnom fondu. Fjučersi su u sredu skočili na 10,59 dolara po bušelu, što je najviša cena useva od 2008.

Ovo „pogoršava već smanjenu globalnu ponudu“, dodaje Glauber, bivši glavni ekonomista u Ministarstvu poljoprivrede SAD-a. „Ovo nije moglo doći u gorem trenutku.“ Invazija je samo pogoršala postojeće ekonomske pritiske, od rasta cena nafte, gasa i uglja do nestašice đubriva. Kratkoročno gledano, poremećaj globalnog snabdevanja pšenicom najviše je uznemirio visoke zvaničnike međunarodnih organizacija i stručnjake za prehrambenu bezbednost. Konflikt je već zaustavio ukrajinski izvoz, najpre iz lučkih gradova na Crnom moru koji su pod opsadom ruskih snaga. U Rusiji, sveobuhvatne sankcije Zapada već imaju značajan, iako indirektan, efekat na izvoz pšenice i drugih vitalnih useva; finansijski sektor koji opslužuje robnu trgovinu je na crnoj listi, a globalne pomorske kompanije najavljuju da će prestati sa radom u Rusiji .

Sankcije moskovskom finansijskom sektoru mogle bi imati dramatičan uticaj na njen robin sektor, kažu stručnjaci. VTB banka, na primer, jedna od najvećih ruskih banaka koja je sada na meti američkih sankcija, zahvata gotovo dve trećine ruskog robnog poslovanja, kaže Helima Kroft, šef globalne robne strategije u RBC Capital Markets, globalnoj investicionoj banci. Sve ovo znači da će ekonomske posledice ruske invazije odjeknuti daleko izvan istočne Evrope, posebno u sektoru vitalnih useva poput pšenice. „Pogledajte kuda ide izvoz pšenice,“ upozorava Kroft. „Ide  u zemlje zategnutih društvenih tenzija, a viđali smo kako troškovi života, cena hrane i cene roba mogu da izazovu proteste.

Mnoge zemlje Bliskog istoka i severne Afrike, uključujući Egipat, Irak, Alžir, Tunis i Liban, u velikoj meri zavise od uvoza pšenice iz Ukrajine i Rusije. Dok invazija remeti globalno snabdevanje, stručnjaci strahuju da će to ugroziti dostupnost hrane u ovim zemljama, od kojih mnoge već pate od inflatornih pritisaka i posledica suše. Zemlje poput Jemena i Libana „već su na kolenima u smislu gladi, u smislu manjka hrane“, kaže Arif Husein, glavni ekonomista u Svetskom programu za hranu. „Mnoge od ovih zemalja su na korak od gladi.” Rastuće cene hrane takođe bi mogle da podstaknu nemire i regionalne migracije, a time i nove talase političke nestabilnosti. Jordan se suočio sa talasom masovnih protesta 2018. jer je vlada smanjila subvencije za hleb; susedni Irak su prošle godine zahvatili protesti, delimično izazvani rastom cena hrane. Tokom 2011, rastući troškovi ishrane doprineli su masovnim nemirama za vreme Arapskog proleća.

„Istorija nam govori da kada narod da nema izbora između gladovanja i migracije, on se odlučuje da migrira,“ dodaje Husein. Dok cene rastu, mnoge zemlje očajnički traže načine da pojačaju svoje snabdevanje. Liban, koji ima zalihe za još samo mesec dana i uvozi 60 odsto pšenice iz Ukrajine, pokušao da obezbedi isporuke od drugih velikih proizvođača, uključujući SAD, Kanadu i Indiju. U utorak je egipatski ministar snabdevanja i unutrašnje trgovine Mohamed Moselhi obećao da će povećati lokalnu proizvodnju pšenice za 36 odsto, uprkos istorijskoj krizi sa vodosnabdevanjem. Egipat, najveći svetski uvoznik pšenice, računa na Rusiju i Ukrajinu za oko 85 odsto snabedavanja žitaricom.

U zemljama suočenim i sa manjkom pšenice i humanitarnom krizom, poput Jemena, humanitarne organizacije strahuju da bi posledice ruske invazije mogle biti katastrofalne. Stoga je Svetski program za hranu zatražio 800 miliona dolara humanitarne pomoći regionu. „Nemamo drugog izbora nego da uzimamo hranu od gladnih da nahranimo još gladnije i, ukoliko ne dobijemo hitna finansijska sredstva, za nekoliko nedelja nećemo moći ni da nahranimo gladne,“ upozorio je izvršni direktor organizacije Dejvid Bizli u izjavi za štampu. „To će biti pakao na Zemlji.“

S obzirom da je Rusija je jedan od najvećih svetskih proizvođača kalijuma i veštačkog đubriva, Dejvid Labord iz Međunarodnog instituta za istraživanje prehrambene politike upozorava da bi se posledice rata mogle osetiti izvan tržišta pšenice. „Problem sa đubrivom će biti kritičan,“ rekao je stručnjak. „Prekidi u isporukama đubriva uticaće na sledeću žetvu, i to ne samo pšenice već svih useva. Ovo je sistemski šok,” zaključuje Labord.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: Vincent Mundy/Bloomberg)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.