2015. godine, na 70. godišnjicu UN-a, kineski predsednik Si Đinpin govorio je pred Generalnom skupštinom. U prazničnom duhu, Si je najavio da će Kina osnovati fond od milijardu dolara koje će uplaćivati tokom narednih deset godina, a sa ciljem „podrške radu UN-a” i „doprinosa svetskom miru i razvoju”.
To je bio početak Fonda za mir i razvoj, jednog od najlukavijih kineskih projekata kooptiranja UN-a, njegovog logotipa i globalnih mreža. Pod Sijevim nadzorom, Kina je postala drugi najveći donator u budžetima Generalne skupštine UN-a i mirovnih snaga, obavezala se na prividnu odanost Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i preuzela odgovornost za još četiri specijalizovane agencije UN-a.
Ali baš taj dobrotvorni fond, jedan od Sijevih ključnih projekata, tiho je preuzeo agresivnu ulogu koju treba bolje objasniti. Kineski Fond za mir i razvoj zaobilazi uobičajene procedure finansiranja UN-a i svake godine usmerava milione dolara izvršnoj kancelariji generalnog sekretara UN-a.
Ipak, obećana milijarda dolara nikada nije stigla. Do trenutka potpisivanja ugovora 2016. godine, Kina je smanjila poklon na 200 miliona, odnosno 20 miliona dolara godišnje. To je i dalje pristojna suma, pa je tadašnji generalni sekretar Ban Ki-mun bio zahvalan. Njegov portparol je opisao novi kineski fond kao „demonstraciju posvećenosti vlade i naroda Kine ciljevima i aktivnostima UN-a“.
Zapravo, efekat je bio suprotan: Kineski Fond za mir i razvoj pretvorio se u snažniju posvećenost UN-a ciljevima i aktivnostima Kine. Prioritet ovog fonda je promocija inicijative Pojas i put, sa njenom gramzivom praksom pozajmica, čvrstom diplomatijom i trgovinom, te potencijalnim širenjem vojnog dometa Kine.
Transferi kineskog novca sekretarijatu, u ukupnom iznosu od 20 miliona dolara godišnje, podeljeni su u dva podfonda. Jedan prebacuje 10 miliona izvršnoj kancelariji generalnog sekretara, kako bi mu pomogao u promociji „Mira i sigurnosti“. Drugih 10 miliona, namenjenih „Održivom razvoju“, ide Odeljenju za ekonomska i socijalna pitanja (DESA), kojim od 2007. godine upravlja sama Kina.
Iz Fonda za mir i razvoj godišnje se finansiraju desetine projekata, naravno uz blagoslov Pekinga i odobrenje genseka Antonija Gutereša. Pri odobravanju projekata, Gutereša savetuje petočlani upravni odbor, kojim predsedava njegov brazilski šef kabineta. Ostala četiri člana odbora su iz Kine: jedan visoki zvaničnik kineskog ministarstva spoljnih poslova, drugi iz ministarstva finansija, treći je kineski ambasador pri UN-u, a četvrti je podsekretar UN-a zadužen za DESA, ranije kineski diplomata u Ženevi, Liu Ženmin.
Čitava ova operacija prilično je neprozirna, što izaziva sumnju u poreklo sredstava koja se prebacuju sekretarijatu UN-a. U UN-u već dugo postoje dobrotovorni fondovi za različite svrhe, neki pojedinačni, a neki multidonatorski. Njih može odobriti Generalna skupština ili generalni sekretar. Međutim, ovo je poseban slučaj u kojem je bivši generalni sekretar odobrio, a sadašnji nastavlja da prima milionske iznose novca od vodeće svetske sile.
UN drže u tajnosti čitav tekst sporazuma sa kineskom vladom. Većina projekata koje UN odobrava javnosti se opisuju u kratkim i opštim crtama, uz navedene iznose u dolarima. Prošlo je skoro godinu dana od kada su UN poslednji put obavestile javnost o novoodobrenim projektima. Prema izjavi za štampu generalnog sekretara, o projektima koji su dobili zeleno svetlo 2020. godine, informacije neće biti dostupne do 2021.
Koliko je poznato, sredstva iz podfonda za Mir i bezbednost uglavnom se troše na bezbednosne projekte u Africi, gde je Kina postala glavni investitor i velika podrška mirovnim trupama UN-a. Sa mirovnim budžetom od 6,5 milijardi dolara godišnje, zašto Kina daje Generalnom sekretaru dodatnih 10 miliona za manje-više istu namenu? Na primer, 1,1 milion dolara ide za „jačanje mirovnih kapaciteta sa fokusom na Afriku“. Koga i šta tačno generalni sekretar ojačava pomoću ove nesrazmerno male sume?
Što se tiče razvojnog podfonda, koji DESA-u godišnje dodeljuje 10 miliona dolara, sve ukazuje na projekat Pojas i put. Tako i piše u smernicama podfonda („Jačanje kapaciteta zemalja u razvoju duž Pojasa i puta…“). Pod pečatom UN-a, milioni su potrošeni na „Zajedničku izgradnju Pojasa i puta“ i „Promovisanje održivih investicija duž Pojasa i puta“. Zatim, postoji projekat od 3 miliona dolara za obuku „do 500 viših državnih službenika” radi učešća u razvojnim agendama Kina-UN.
Unutrašnja revizija UN-ovog Fonda za mir i razvoj od 18. decembra 2019. godine, utvrdila je da „treba ojačati kontrolu nad projektima radi poboljšanja efekata aktivnosti Fonda.“ Ali uprkos kritikama UN-ovih revizora, Si deluje zadovoljno. U septembru su UN imale virtuelnu proslavu svoje 75. godišnjice. Govoreći iz Pekinga, Si je najavio da će „Kina produžiti rad Fonda za mir i razvoj za pet godina nakon formalnog isteka 2025.”
(TheSpectator-ZTP, foto: Xinhua)
