Kineski državni cenzor je početkom septembra poslao preporuku svim medijima da se „odlučno suprotstave“ prikazivanju feminiziranih muškaraca na televiziji. Primedba je delovala upadljivo u inače suvoparnom birokratskom dopisu. Unutra se pominju ljudi „lošeg morala“ i građani „bez osećaja solidarnosti sa partijom i nacijom“, što je u skladu sa autoritarnom politikom Pekinga. Ali otkud lepi (i našminkani) muškarci na dugačkoj listi neprijatelja Komunističke partije?
Niangpao, izraz kojim se u dokumentu označavaju feminizirani muškarci, prilično je uopšten, ali Nacionalna radio-televizijska agencija računa da će njeni medijski partneri znati šta to znači. U zapadnjačkoj pop kulturi teško je pronaći primer feminiziranog muškarca koga Peking smatra nepodobnim. Seksualnost nije problem za državne regulatore. Kina nije uvek prijateljski nastrojena prema svojim homoseksualnim i transrodnim zajednicama, ali je tretman prilično relaksiran tokom poslednje decenije. Izgleda da je glavni problem za cenzore to što muškarci jednostavno više ne liče na muškarce.
Jedan od prvih nagoveštaja cenzure bila je objava na društvenim mrežama sa sledećom opaskom: „Znate li koliko CIA naporno radi na tome da zavolite feminizirane zvezde?“. Tekst se pojavio na profilu Torch of Thought (Plamen misli), koji se povezuje sa Kineskom akademijom društvenih nauka. U članku se pominje Džoni Kitagava, japansko-američki producent koji je sarađivao sa američkim okupatorom na obnovi pop kulture u poraženom Japanu. Pokojni menadžer je prikazan kao arhipedofil čija je namera bila da uništi ratničku muževnost i pretvori Japance u mačiće.
Kada je 1990-ih japanska ekonomija doživela imploziju, Južna Koreja je nastavila tamo gde su susedi stali. Zemlja je ostavila Japan daleko iza sebe u promociji androginije. Kada se androgini korejski boj bend Super Junior proslavio u Kini početkom ‘00-ih, trend je prihvaćen, a njangpao kultura vremenom pustila korenje. Ali sada državni cenzor želi da je ukine.
Odluka kineskog cenzora možda deluje bizarno, ali prethodno su i Japan i Koreja prošli kroz debate o krizi muškosti. Kod njih je protivteža androginim idolima bila figura snažnog poslovnog muškarca. Svako jutro je vezivao kravatu, čvrsto i efikasno poput firme u kojoj je radio. Njegova ćerka je možda volela dečake sa tršavom kosom, ali bi se udala za čoveka nalik svom ocu, potom zatrudnela i dala otkaz na poslu kako bi ispunila biološku kvotu u skladu sa državnom politikom. No, kako su obe zemlje dokinule ideju o doživotnom zaposlenju, uvukle žene u radnu snagu i učinile dvostruke prihode neophodnim, figura muškarca-hranitelja je postala prevaziđena. Rezultat ovog procesa bio je pad stope nataliteta, nevinost muškaraca u srednjim godinama i društvo zarobljeno u večitoj adolescenciji.
Dakle, članovi kineskog rukovodstva vide šta je na horizontu. Ali u ovom trenutku je malo toga učinjeno mimo liberalizacije planiranja porodice. Čini se da nema volje za promenu ekonomskih trendova koji su u osnovi demografske krize. Rešenje za problem plodnosti, iako krajnje rizično, bilo bi destimulisanje tržišta nekretnina. Podizanje porodice umnogome zavisi od finansijskih mogućnosti. Budući da su inostrana finansijska tržišta ograničena, stanovi i dupleksi u kineskim gradovima pretvoreni su u imovinu. Peking je uočio ovaj problem. Ubrzo po preuzimanju dužnosti, Si Đinpin je uputio javni ukor: „Stanovi su za stanovanje, a ne za špekulacije.”
Za razliku od ekonomskih intervencija, promena kulturnog modela ipak je lakše i jeftinije rešenje. Politika jednog deteta odavno je ugašena. Ali reforma privrednih struktura koje su donele bogatstvo klijentima partije daleko je manje privlačna. Umesto toga, partija je izdala šturo saopštenje kojim se odlučno protivi feminiziranim muškarcima. Bez konkretnih mera za dizanje nataliteta, država računa na promociju klasične muškosti i porodice. „Kineski san“ Si Đinpina opasno liči na američki original koji želi da prevaziđe.
(TheSpectator-ZTP, foto: WayV Official)
