Japan je najavio planove za ispuštanje otpadnih voda iz nuklearne elektrane Fukušima-Daiči u okean od četvrtka. Evo šta znamo o ispuštanju, kako je voda tretirana i bezbednosti čitave procedure. Oko 100.000 litara kontaminirane vode korišćene za hlađenja reaktora havarisane elektrane, uključujući podzemne vode i kišnicu, sakuplja se na lokaciji u severoistočnom Japanu svakog dana.
Oko 1,34 miliona tona (oko 540 olimpijskih bazena) sada je uskladišteno u oko hiljadu čeličnih kontejnera na obali mora, ali više nema dovoljno prostora, kažu vlasti. Japan je 2021. godine, nakon višegodišnje rasprave, odlučio da će ispuštati maksimalno 500.000 litara dnevno u more kroz cev dugu jedan kilometar. Operater nuklearke, kompanija TEPCO, kaže da je specijalni sistem filtriranja ALPS uklonio sve radioaktivne elemente, uključujući cezijum i stroncijum, izuzev tricijuma. TEPCO je saopštio da je razblažio vodu kako bi smanjio nivo radioaktivnosti na 1.500 bekerela po litru (Bk/L), što je daleko ispod nacionalnog bezbednosnog standarda od 60.000 Bk/L.
Toni Huker, nuklearni stručnjak sa Univerziteta u Adelejdu, kaže da je nivo tricijuma znatno ispod granice za pijaću vodu koju propisuje Svetska zdravstvena organizacija (10.000 Bk/L). „Tricijum se redovno ispušta iz nuklearnih postrojenja u vodotokove širom sveta,“ rekao je Huker za AFP. „Decenijama nije bilo nikakvih dokaza o štetnom uticaju na životnu sredinu ili zdravlje,“ dodao je sagovornik. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) UN-a saopštila je da ispuštanje ispunjava međunarodne standarde i da „neće naneti nikakvu štetu životnoj sredini“. Grinpis je u utorak saopštio da je tehnologija koja se koristi za filtriranje vode falična i da je IAEA „potpuno ignorisala ostatke visoko radioaktivnog goriva koji nastavljaju da zagađuju podzemne vode svakog dana“.
„Ispuštanje tog materijala u more će uticati na celu planetu. Japan će namerno širiti radioaktivne elemente,“ rekao je Jukio Kano, stanovnik Fukušime, na nedavnom protestu koji je organizovao Grinpis. Kina je optužila Japan da tretira Pacifik kao „kanalizaciju“. Peking je u julu zabranio uvoz hrane iz 10 japanskih prefektura i uveo strogo testiranje radijacije iz ostatka zemlje. Iako zvanični Seul nije izneo prigovore, mnogi Južnokorejci su uznemireni i pokreću demonstracije, pa čak i panično kupuju morsku so.
Ispuštanje, koje će trajati decenijama, takođe je izazvalo protivljenje u samom Japanu, posebno od strane ribarske industrije koja se plaši da će njen izvoz da propadne jer će potrošači i strane zemlje izbegavati japansku morsku hranu. Vlada je mesecima pokušavala da pridobije skeptike u zemlji i inostranstvu, organizujući studijska putovanja u Fukušimu i emitujući video snimke riba koje žive u otpadnim vodama. Tokio je takođe pokušao da demantuje dezinformacije koje su plasirane na internetu, kao što su razne fotomontaže i tvrdnje da je Japan podmitio IAEA.
Daleko opasniji zadatak ostaje uklanjanje radioaktivnog otpada i veoma opasnog nuklearnog goriva iz tri reaktora koja su se istopila 2011. TEPCO planira da angažuje robote za uklanjanje goriva, ali postoji bojazan da su nivoi radijacije toliko visoki da bi čak mogli da onesposobe daljinsko upravljanje mašinama. Očekuje se da će ovaj gigantski proces trajati 30 do 40 godina i koštati oko 55 milijardi dolara.
(AFP-ZTP, foto: Shohei Miyano/AP)
