Istraživanje: Gojaznost povećava rizik smrtnosti od Covida-19 za 48%

Gojaznost povećava rizik umiranja od Covida-19 za skoro 50% i može učiniti vakcine protiv bolesti manje efikasnim, navodi se u sveobuhvatnoj studiji koja je koristila globalne podatke.

Nalazi, koje je vodeći istraživač opisao kao „strašne“, pokazuju da su rizici za gojazne osobe veći nego što se ranije mislilo.

Studija je rezultat saradnje Univerziteta Severne Karoline, Saudijskog zdravstvenog saveta i Svetske banke. Očekuje se da se vlade država suoče sa problemom gojaznosti, uključujući i Veliku Britaniju, gde Boris Džonson predvodi kampanju za redukovanje telesne težine.

Istraživački tim kaže da je potreban ogroman pomak, sličan poboljšanju sanitarnih uslova u viktorijansko doba, kako bi se smanjio nivo gojaznosti koji skraćuje život, uzrokujući srčana oboljenja, moždane udare, dijabetes tipa 2 i kancer, uz ogromne troškove za zdravstveni fond.

Na vladu se apeluje da primeni kombinaciju poreza i subvencija, te predlaže novu taksu od 8% na nezdravu hranu. Takvi porezi su se dobro pokazali u Meksiku i Mađarskoj, gde ljudi manje konzumiraju nekvalitetnu hrane, a firme prilagođvaju svoje proizvode kako bi bili zdraviji.

SAD i Velika Britanija spadaju u države sa najvišim stopama gojaznosti na svetu. Podaci američke vlade pokazuju da je više od 40% Amerikanaca gojazno. U Engleskoj je to više od 27% odraslih.

Nova studija sa Univerziteta Severne Karoline o efektima Covida-19 na gojazne osobe, otkriva da su oni rizična grupa u svakom smislu. Rizik da završe u bolnici raste za 113%, na intenzivnoj nezi za 74%, a smrtni ishodi za 48%.

Studija, objavljena u časopisu Obesity Reviews, predstavlja meta-analizu koja objedinjuje podatke istraživanja sprovedenih širom sveta, uključujući Kinu, Francusku, Italiju, Veliku Britaniju i SAD. Gojaznost je globalni problem sa kojim se još nijedna zemlja nije uspešno izborila.

Gojazne osobe često imaju hronične bolesti, poput srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2, koje ih izlažu većem riziku od koronavirusa. Gojaznost takođe može da izazove metaboličke promene, poput insulinske rezistencije i upale, što otežava organizmu da se bori sa infekcijama.

„Pojedinci sa gojaznošću imaju veću verovatnoću da razviju bolesti koje otežavaju borbu protiv Covida-19. To je recimo apnea, koja povećava plućnu hipertenziju, ili indeks telesne mase koji otežava intubaciju u bolničkim uslovima“, kaže koaturoka studije prof. Melinda Bek.

Autori takođe kažu da vakcina protiv Covida-19 neće imati optimalno dejstvo kod gojaznih pacijenata. „Znamo da će Covid vakcina imati pozitivan efekat na gojazne ljude, ali na osnovu iskustava sa vakcinama protiv Sarsa i gripa smatramo da će taj efekat biti manji nego kod osoba prosečne težine“, izjavio je dr Popkin.

(TheGuardian-ZTP, foto: iStock)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.