Ako ste bili ljubitelj američke špijunske serije Homeland i zapitali se zašto se njena poslednja sezona 2020. završila sa ruskim agentima i talibanskim pobunjenicima u Avganistanu, curenje poverljivih dokumenata iz Pentagona nudi neke odgovore.
Ispostavilo se da Ministarstvo odbrane SAD-a (DoD) rutinski zahteva izmene scenarija velikih filmskih, kablovskih i TV produkcija kako bi se obezbedila podobnost prikazanih sadržaja. Isto se radi i sa medijskim koncernima pri prenošenju vesti. Na osnovu zakona o slobodi informisanja, DoD je bio primoran da objavi 133 stranice dokumenata koji opisuju njegove veze sa Holivudom i kablovskim kanalima između 2016. i 2017. Čitav fajl je kasnije procureo na Reddit.
Odavno je poznato da Ministarstvo odbrane i druge vladine agencije poput CIA-e ne samo da podržavaju filmsku i kablovsku produkciju, već i aktivno intervenišu i manipulišu njihovim sadržajem. Evo fascinantnog prikaza kako se vojska potrudila da scenario poslednje sezone Homeland-a, sa Kler Dejns u glavnoj ulozi, bude prihvatljiva. Beleška Ministarstva od 4. januara 2019. navodi sledeće: „Primljen zahtev za podršku poslednjoj sezoni Homeland-a. Vojska je odbila podršku na osnovu spornih delova scenarija.“
Napredak je postignut do 29. marta: „Medijska kancelarija vojske trenutno razgovara sa producentima Homeland-a… Početni zahtev je odbijen zbog scenarija koji nije davao tačan prikaz vojnika. Producenti su zatim napravili značajne izmene u spornim delovima priče. Vojska je pristala na razgovor oko daljih rešenja.“ Pentagon je dobio ono što je hteo, primetivši 4. aprila: „Producent je obavio značajne izmene u problematičnim delovima. Vojska je odlučila da pruži podršku prema inicijalnom zahtevu…“
DoD ima kancelarije koje zastupaju vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo pred Holivudom i medijskom industrijom uopšte. Poslednji filmovi koji su dobili podršku uključuju The Fate of the Furious, Patriots Day, Hidden Figures, Jackie, Tom Henksov Sully, Klint Istvudov The 15:17 To Paris, zatim Captain Marvel, Top Gun: Maverick i Transformers: The Last Knight. Pomaže se i stvaraocima dokumentarnih filmova i velikim produkcijama vesti, kako pokazuje ovaj unos iz 2017: „Avijacija je podržala okupljanje posade Mongoose 33 (MH-53), oborene iznad Faludže u Iraku 2004, u ABC-ovoj emisiji The View.”
U zamenu za podršku, Pentagon očekuje određenu kontrolu ili uticaj na medijske sadržaje. Na primer, kampanja regrutacije za vazdušne snage bila je povezana sa filmom Captain Marvel. O dramskoj seriji HBO-a We Are What We Are, koja prikazuje tinejdžersko prijateljstvo u američkoj vojnoj bazi u Italiji, evo šta beleške Pentagona kažu: „Revizija scenarija za predloženu seriju HBO-a je završena… Postoji nekoliko problema u radnoj verziji scenarija, uključujući maloletničko opijanje i fizičko zlostavljanje bez posledica (sic). Vojska je producentima i piscima serije dostavila detaljne beleške. Čekamo povratne informacije i razrešenje.“
Komentarišući CBS-ovu seriju o vojnim advokatima (The Code), Pentagon je primetio „Predlošci za nekoliko epizoda dostavljeni su komandi marinskog korpusa, nakon čega je preneto nezadovoljstvo načinom na koji su marinci prikazani. Kompanija CBS izrazila je želju da u narednim epizodama ispravi probleme prihvatajući pomoć DoD-a.” Druge popularne TV serije poput SEAL Team, NCIS i Hawaii 5-0, prošle su pregled i odobravanje scenarija. U Top Gun: Maverick, Pentagon je tražio manje izmene scenarija: „Nisu uočeni veći problemi sa pričom i likovima… potrebne su manje revizije karakteristika i akcija mornaričkih pilota.“
Često se tvrdi da je Holivud najjača poluga meke moći SAD-a. Najnovije razotkrivanje pruža uvid u to kako sistem funkcioniše. Druga poluga meke moći su novinski mediji, koji su takođe na liniji Vašingtona, naročito kada je reč o izveštavanju o spoljnim odnosima i nacionalnoj bezbednosti. Kritičari često primećuju protok visokih državnih službenika ka poslovima u privatnom sektoru i obrnuto. Američka medijska industrija nije izuzetak. Najuticajniji informativni kanali danas rutinski angažuju bivše vojne i obaveštajne oficire kao savetnike i komentatore. O tome je SCMP pisao 24. juna, ali evo delimične liste:
Džon Brenan, bivši direktor CIA-e, postao je analitičar NBC News-a i MSNBC-a; Džejms Kleper, bivši direktor nacionalne bezbednosti, redovan je sagovornik CNN-a; Majkl Hejden, bivši direktor CIA-e i NSA, takođe je analitičar CNN-a; Frensis Taunsend, bivša savetnica za državnu bezbednost, prvo je radila za CNN, a zatim za CBS; Čak Rozenberg, bivši načelnik DEA-e, domaćin je podkasta The Oath with Chuck Rosenberg na MSNBC-u. Lista se nastavlja…
U Americi su male i nezavisne gradske novine praktično nestale. Umesto toga, poslednjih decenija se dogodila koncentracija velikih medijskih grupa i prelazak vlasništva u ruke pet-šest korporativnih giganata. Definicija medijske industrije, prema američkom ministarstvu trgovine, uključuje radio, televiziju, novine, časopise, knjige, muziku, filmove, internet i kablovsku TV. Prema ovoj listi, oko 50 kompanija je 1983. posedovalo 90 odsto američkih medija. Predsednik Bil Klinton je 1996. ukinuo većinu restrikcija za kombinovano vlasništvo nad medijima. Stoga nije čudo što je do sredine protekle decenije samo šest mega korporacija (Viacom, News Corp, Comcast, CBS, Time Warner, Disney) preuzelo vlasništvo nad 90 odsto američkih medija. U međuvremenu, Google, Facebook, Apple, Microsoft i par drugih koji dominiraju internetom, prepakuju te iste vesti za korisnike društvenih mreža.
To je veliki problem za američke građane jer su ubeđeni da je domaća medijska industrija slobodna i nezavisna. Američki mejnstrim mediji imaju glavnu ulogu u demonizaciji zemalja koje Vašington želi da sabotira ili uništi, čime se ublažava potencijalni građanski otpor i protivljenje politici nacionalne elite. Kada gledate kineske medije, svesni ste da ih kontroliše država, i oni to ne poriču. Ali kada pratite američke medije, mogli biste pomisliti da su slobodni i nezavisni, što je daleko od istine.
(SCMP-ZTP, foto: Homeland/Pinterest)
