Klimatske promene mogle bi da dovedu do toga da Arktik pređe sa snežnog na kišno vreme dve decenije ranije nego što se ranije mislilo, sa velikim rizicima od devastacije lokalne faune. Sneg čini glavnicu trenutnih padavina na Arktiku, ali se region zagreva brže od ostatka sveta i očekuje se da će u ovom veku postati pretežno kišovit. Ta promena je već u toku; ove godine je kiša padala na najvišem vrhu Grenlanda po prvi put u poznatoj evidenciji.
Nedavno je međunarodni tim istraživača otkrio da bi se prelazak sa snežnog na kišno vreme širom Arktika mogao desiti 2060. a ne 2080. Prvo će se dogoditi na jesen, kada se očekuju najveće klimatske promene. „Sve je to povezano sa ukupnom klimatskom krizom, koja doprinosi porastu kišnih padavina. To ima ogromne posledice po živi svet na Arktiku i ne pokušavam da budem katastrofična,“ kaže članica tima Mišel MekKristal sa Univerziteta Manitoba u Kanadi. Uzgajivači arktičkih irvasa i karibua upozoravaju da kiša koja pada na sneg uzrokuje zaleđivanje prizemne vegetacije, što dovodi do masovnog izgladnjivanja biljojeda, dodaje naučnica.
Prelazak na pretežno kišni Arktik imao bi i globalne efekte. Očekuje se da će ubrzati otapanje smrznutog tla, oslobađajući gasove staklene bašte, i ubrzavajući ionako brzo povlačenje morskog leda. Takva povratna petlja bi dalje podstakla klimatske promene, uključujući prelazak sa snega na kišu. „Uopšte, ako bi zagrevanje izazvalo raniji početak arktičkih kiša, to bi svakako bilo loše iz višestrukih razloga,“ kaže Ričard Bintanja sa Univerziteta Groningen u Holandiji. Njegova studija iz 2017. upozorila je na „dalekosežne, dugotrajne, možda čak i nepovratne posledice“ takvih promena.
Uticaj kišovitog Arktika na Grenland može biti višeslojan, kažu MekKristal i kolege. Dok će kiša ubrzati otapanje na ivicama ledenog pokrivača i dovesti do porasta nivoa mora, što je značajna pretnja za priobalna naselja širom sveta, očekuju se veće snežne padavine u delovima Grenlanda što bi moglo da nadoknadi gubitak mase ledenog pokrivača. Prognoza o kišnom Arktiku nastala je primenom nove generacije klimatskih modela, poznatih kao CMIP6, na osnovu istorijskih posmatranja padavina, površinskih temperatura vazduha i drugih podataka.
Ćinghua Ding, nezavisni istraživač sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari, kaže da je preuranjenost kišne sezone očekivani scenario, jer su CMIP6 modeli osetljivi na gasove staklene bašte. Zabrinjavajući podatak iz novog dokumenta je da će se prelazak na kišu u mnogim delovima Arktika sada dogoditi čak i ako svet zadrži globalno zagrevanje na 1,5°C, umesto 2°C kako se ranije mislilo. Ipak, zapadnoevropske i ruske oblasti Arktika će preći na kišu samo u slučaju zagrevanja od 2°C, što znači da se promene mogu izbeći ukoliko zemlje obuzdaju svoje ugljenične emisije.
(NewScientist-ZTP, foto: Algkalv)
