Ranije ovog leta, uoči regionalnih izbora u istočnoj nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt, političar Marko Vandervic komentarisao je snažnu podršku regiona krajnje desničarskoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD). Vandervic, specijalni komesar nemačke vlade za istočnu Nemačku, pripisao je uspehe AfD-a autoritarnoj prošlosti regiona, rekavši da se samo mali deo tamošnjih glasača može vratiti mejnstrim partijama poput njegove Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
„Pričamo o ljudima koji su delimično odgojeni u diktaturi, tako da čak ni nakon 30 godina nisu dostigli demokratiju,” rekao je Vandervic za Frankfurter Allgemeine Zeitung. Oštre reakcije su odmah usledile. Mnogi u regionu su Vandervicove komentare označili kao neznalačke i snishodljive. Građani istočne Nemačke često se osećaju potcenjeno i neshvaćeno od strane savezne vlade i svojih zapadnih sunarodnika.
Čitav skandal je podsetio na prenaglašenu i pristrasnu percepciju istočne Nemačke u javnoj i političkoj debati. Prošlo je više od tri decenije od pada Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja Nemačke. Ali pet istočnonemačkih država, koje se često nazivaju neue Bundesländer ili „nove države“ (Brandenburg, Meklenburg-Zapadna Pomeranija, Saksonija, Saksonija-Anhalt i Turingija), i dalje glasaju drugačije od svojih zapadnih sunarodnika, što bi se moglo odraziti na rezultat septembarskih izbora.
Te glasačke razlike došle su do izražaja poslednjih godina, naročito sa usponom antiislamskog pokreta PEGIDA 2014. (koji je pretežno baziran u Saksoniji) i poslednjim krugom saveznih izbora 2017., kada je istok pogurao AfD u saziv Bundestaga. Zbog toga je region često prikazan kao strukturni problem nemačke demokratije. „Istočni Nemci su 1989. demonstrirali za slobodne izbore, slobodu govora i slobodu putovanja. Drugim rečima, ljudi su se borili za vlastito pravo na demokratiju,“ kaže Cerstin Gamelin iz berlinske redakcije Suddeutsche Zeitung-a. „Ali kada je zid pao, sve zapadnonemačke strukture su prebačene tamo i odjednom su se istočni Nemci osetili kao gubitnici.“
„To je takav paradoks jer su oni toliko doprineli rušenju zida,“ dodaje Gamelin, inače autorka nove knjige o ulozi Istoka u nemačkoj politici. „Međutim, oni se i dalje prikazuju kao gubitnici.“ Iako je AfD uspeo da osvoji deo glasača u zapadnoj Nemačkoj, trenutno je druga najjača partija u svih pet istočnih država, gde ponekad osvoji više od četvrtine glasova. Štaviše, lideri stranke na istoku, poput Bjerna Hekea iz Turingije i Andreasa Kalbica iz Brandenburga, bili su znatno radikalniji od onih na zapadu.
Nasuprot tome, stranka Zelenih, koja je viđena za novu vladajuću koaliciju, relativno loše stoji na istoku, izuzev nekoliko levo orijentisanih gradova. Die Linke, levičarska partija nastala iz Komunističke partije, takođe je znatno jača na istoku, mada je poslednjih godina izgubila korak zbog uspona AfD-a. Prema junskom istraživanju agencije Forsa, 26 odsto ispitanika iz zapadne Nemačke reklo je da bi glasalo za Zelene, u poređenju sa samo 12 odsto na istoku zemlje. AfD je druga najjača stranka na istoku sa 21 odsto poverenja, što je tri puta više od podrške na zapadu. (samo CDU i Angela Merkel imaju relativno sličnu podršku u oba dela zemlje, 25 procenata na zapadu i 23 odsto na istoku.) „Iako je prošlo 30 godina od ujedinjenja, i dalje postoje razlike,“ kaže Peter Matušek iz kompanije Forsa, dodavši da „još uvek postoje dva različita biračka tela.“
Svi ovogodišnji izbori pokazuju kako se glasački obrasci razlikuju, i u kojoj meri je pandemija koronavirusa čak i zaoštrila te razlike. Sredinom marta, dve zapadne nemačke države održale su regionalne izbore, Baden-Virtemberg na jugu i Rajnland-Palatinat na zapadu. AfD je pretrpeo velike gubitke u obe, dok su Zeleni napredovali u obe. U Rajnlandu je AfD pao na samo 8,3 odsto, što je pad od 4,3 procenta u odnosu na 2016. Zeleni su u međuvremenu porasli za 4 poena, na sadašnjih 9,3 odsto. U Baden-Virtembergu, gde su Zeleni predvodili vladu od 2011., sada su porasli na 32,6 odsto; AfD je, pak, izgubio gotovo trećinu biračkog tela u toj državi (pad sa 15,1 na 9,7 odsto).
S druge strane, Saksonija-Anhalt, koja je održala izbore 6. juna, prijateljska je teritorija za AfD. Čak i nakon što je pandemija blago umanjila podršku, krajnja desnica je prošlog meseca osvojila 20,8 odsto, što je mali pad u odnosu na 2016., ali još uvek dvostruko više od nacionalnog proseka ove partije. Čime se objašnjavaju ove razlike? Iako je Vandervic naglasio komunističko nasleđe istočnih Nemaca, većina građana ukazuje na procese nakon pada berlinskog zida. „Uspeh AfD-a u ‘novim državama’ može se objasniti iskustvima nakon 1990.,“ istakao je sociolog Volfgang Engler u Ko smo mi: Iskustva istočnih Nemaca. „Uzrok nije njihov navodno poslušnički i autoritarni mentalitet.“
Postoji mnogo razloga da se istočni Nemci osećaju frustrirano. Regija ekonomski zaostaje za zapadom zemlje, sa znatno nižim platama i većom nezaposlenošću. Veći deo industrije je u vlasništvu zapadnih Nemaca ili stranih kompanija. Region je i dalje slabo zastupljen u gotovo svim aspektima javnog života, od direktorskih kancelarija preko medija do najviših pozicija u politici. Ako se tome doda priliv izbeglica između 2015. i 2016., dobija se plodno tlo za stranke poput AfD-a. Iako se vrlo malo izbeglica naselilo u istočnoj Nemačkoj, objašnjava Gamelin, „postojala je strepnja lokalaca da će ponovo izgubiti poslove i životni standard. Mnogi od njih su glasali za AfD verujući da stranka to neće dozvoliti.“
AfD svesno manipuliše tim nezadovoljstvom, računajući na istočnonemački identitet kao svoju izbornu platformu. Kada su tri od pet istočnih država imale regionalne izbore 2019., lideri AfD-a su nastupali pod parolom „Završi revoluciju“ (Vollende die Wende), dok su predizborni plakati poručivali „Mi smo narod“, evocirajući proteste iz 1989. protiv istočnonemačkog režima. Na predizbornom skupu u gradu Desau-Roslau ovog proleća, primenjena je ista strategija. Govoreći pred stotinak pristalica na glavnom gradskom trgu, partijski lideri su isticali AfD kao istinskog šampiona individualnih prava i naslednika demonstranata iz 1989.
„Vi učestvujete u pisanju istorije,“ rekao je okupljenima Andreas Mrosek, šef poslaničkog kluba AfD-a u Bundestagu. „Jednog dana ćete svojoj deci i unucima moći da kažete ‘dao sam svoj doprinos stvarnim političkim promenama’.“ Martin Rajhert, još jedan poslanik Bundestaga, govorio je o „političkom zemljotresu“ još 2016., kada je stranka prvi put ušla u skupštinu u Saksoniji-Anhalt. Ove godine, kako na regionalnim tako i na saveznim izborima, „odlučuje se o očuvanju naših građanskih sloboda i očuvanju demokratije u Nemačkoj kakvu je poznajemo poslednjih godina i decenija“.
Antje Hermenau, bivša poslanica koja je napustila stranku Zelenih 2015., veruje da političke razlike između istočnih i zapadnih Nemaca imaju jasne uzroke. „Vrlo je jednostavno: istočna Nemačka ima trezven pogled na svet, dok zapadna sanja,“ rekla je. Hermenau je donekle postala apologeta uspona AfD-a u istočnoj Nemačkoj. U svojoj knjizi iz 2019., Pogledi iz centra Evrope: Kako Saksonija vidi svet, tvrdila je da istočni Nemci i dalje više pripadaju istočnoj nego zapadnoj Evropi, što utiče i na njihove političke stavove. Istočni Nemci su prošli kroz mukotrpnu tranziciju nakon pada Berlinskog zida, te ostaju skeptični prema onima na vlasti i u medijima.
Ključni dokaz da su Vandervicove izjave promašene, dodaje Hermenau, jeste da je AfD jak među svim starosnim grupama, uključujući i mlade ljude koji se ne sećaju Istočne Nemačke. Na junskim izborima u Saksoniji-Anhalt, za AfD je glasalo 17 odsto starih 18-24, i 28 odsto u grupi 25-34, donoseći joj pobedu. „Ne možete reći da su to stariji ljudi koji nisu sasvim prihvatili demokratiju, to je besmislica,“ dodala je. „Mladi ljudi, koji nikada nisu živeli u Istočnoj Nemačkoj, niti su tamo socijalizovani, takođe glasaju za AfD.“ Štaviše, glasači na istoku manje su lojalni prema bilo kojoj stranci, što dovodi do izborne neizvesnosti. „Ne postoje partijski vernici, ljudi menjaju stranke kad osete potrebu za tim,“ naglašava Hermenau. „Mnogi glasači sebe doživljavaju kao potrošače, jer taktički glasaju da bi podržali ili izbegli određeni politički trend.“
Kako se bliže savezni izbori u septembru, uloga istočne Nemačke u trasiranju političke budućnosti zemlje ponovo je u žiži javnosti. Region čini manji deo biračkog tela (12,5 miliona od ukupno 83,2 miliona stanovnika), ali zadržava nesrazmeran uticaj na političku debatu. Očekujući tesnu borbu oko stvaranja održive koalicije, pomeranje od par procentnih poena u korist bilo koje stranke biće odlučujući faktor. Štaviše, istočni uticaj se ne iskazuje samo u glasačkim kutijama. Prošlogodišnji fijasko zbog neformalne saradnje sa AfD-om u Turingiji, doveo je do ostavke Merkelinog naslednika u CDU.
„Ako gledamo puku statistiku, manje je građana sa pravom glasa na čitavom istoku nego u Severnoj Rajni-Vestfaliji, tako da formalno nemaju velikog uticaja,“ kaže Gamelin. „Ali ne smatram to ubedljivim argumentom. Na ovim izborima, ako rezultati budu tesni, manjinske glasačke grupe mogle bi da budu odlučujući faktor.“
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Creative Commons)
