Noam Čomski upozorava da je svet u najopasnijem trenutku u ljudskoj istoriji zbog klimatske krize, pretnje nuklearnim ratom i rastućeg autoritarizma. U ekskluzivnom intervjuu za New Statesman, 91-godišnji američki lingvista i aktivista kaže da trenutne opasnosti premašuju one iz 1930-ih.
„Ništa slično nije bilo u ljudskoj istoriji“, rekao je Čomski. „Dovoljno sam star da se sećam strepnje od nacističkog preuzimanja većeg dela Evroazije. Američki vojni planeri su predviđali da će se rat završiti dominacijom SAD-a u jednom i Nemačke u drugom regionu… Ali čak ni to, koliko god užasno, nije značilo kraj organizovanog ljudskog života na Zemlji, sa čim se danas suočavamo.“
Čomski je intervjuisan uoči prvog samita Progresivne internacionale (18. i 20. septembra), nove organizacije koju su osnovali Berni Sanders, bivši američki predsednički kandidat i Janis Varufakis, bivši grčki ministar finansija, kako bi se suprotstavili desnom autoritarizmu. Na tragu slogana pokreta „internacionalizam ili nestajanje“, Čomski je upozorio: „Nalazimo se na ušću nekoliko teških kriza.”
„Imamo rastuću opasnost od nuklearnog rata, verovatno ozbiljniju nego za vreme hladnog rata, kao i preteću ekološku katastrofu. Treća kriza je ugroženost demokratije, koja isprva ne deluje kao gorući problem, ali je neophodna za rešavanje pomenutih egzistencijalnih kriza, koje zaista prete izumiranjem. Samo kroz živu demokratiju sa angažovanim, informisanim građanima koji učestvuju u razvoju politika možemo se nadati rešavanju ovih kriza.“
Čomski dodaje da je „Tramp postigao nešto prilično impresivno: uspeo je da intenzivira sve tri opasnosti. U suštini priveo je kraju demontiranje sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja, koji je ipak pružao određenu zaštitu od terminalne katastrofe. Znatno je podstakao razvoj novog, opasnog oružja, što znači da to čine i drugi, a time se pojačava pretnja svima nama.
„U vezi sa ekološkom katastrofom, podržao je upotrebu fosilnih goriva i ukidanje propisa koji donekle ublažavaju efekte globalnog zagrevanja. Što se tiče demokratije, situacija je dramatična. Izvršna grana američke vlasti potpuno je očišćena od disidentskih glasova. Ostala je samo grupa ulizica.“
Čomski je opisao Trampa kao predstavnika nove „reakcionarne internacionale“ koju čine Brazil, Indija, Velika Britanija, Egipat, Izrael i Mađarska. „Na zapadnoj hemisferi vodeći kandidat je brazilski predsednik Bolsonaro, jedna vrsta kloniranog Trampa. Na Bliskom istoku imate porodične diktature koje upravalju najreakcionarnijim državama na svetu. Al-Sisijev Egipat je najgora diktatura koju je Egipat ikada imao. Izrael se toliko pomerio udesno da vam je potreban teleskop da biste ga ugledali; reč je o jedinoj zemlji na svetu u kojoj su mladi čak reakcionarniji od odraslih.“
Dodaje da „Modi uništava indijsku sekularnu demokratiju, drastično ugrožava muslimansko stanovništvo, i uveliko je proširio indijsku okupaciju Kašmira. U Evropi je vodeći kandidat Orban iz Mađarske, koji stvara protofašističku državu. Postoje i druge figure poput Salvinija u Italiji, koji se raduje gledajući utapanje izbeglica u Mediteranu.“
O Velikoj Britaniji kaže: „Faraž će biti prihvatljiv kandidat ako Boris Džonson ne bude služio svrsi.“ Pretnja vlade V. Britanije da će „prekršiti međunarodno pravo i napraviti potpuni raskid sa Evropskom unijom, pretvoriće propalu Britaniju u većeg vazala Sjedinjenih Država nego što je postala do sada“.
Čomski je opisao Progresivnu internacionalu kao „labavu koaliciju pojedinaca posvećenih svetu pravde, mira, demokratskog učešća te socijalnih i ekonomskih institucija koje ne služe privatnom profitu nekolicine, već potrebama i brigama opšte populacije.“
Kao svedok 22 izborna ciklusa, Čomski kaže da je bez presedana Trampova pretnja da će odbiti da napusti funkciju ukoliko ga porazi demokratski kandidat Džo Bajden. „Više puta je najavio da neće predati vlast ako mu se ne svidi rezultat izbora. Ovu izjavu su ozbiljno shvatili visoki vojni oficiri, koji su upravo poslali pismo načelniku generalštaba, podsećajući ga na njegove ustavne dužnosti u slučaju da predsednik odbije da napusti funkciju i oko sebe okupi paravojne snage koje inače koristi za terorisanje ljudi u Portlandu.”
„U tom slučaju, 82. vazduhoplovna divizija je dužna da ga ukloni silom. U visokim krugovima republikanaca i demokrata već se analiziraju ‘ratni scenariji’ ako Tramp odbije da preda vlast. Svaki scenario, izuzev Trampove ubedljive pobede, vodi u građanski rat. Ovo nije šala, ništa se slično nije dogodilo u istoriji naše parlamentarne demokratije.”
„Bilo je dovoljno loše kada je vaš čovek, Boris Džonson, blokirao parlament, što je dovelo do javnog uznemirenja. Vrhovni sud je intervenisao, ali bilo je prekasno. Vrhovni sud SAD-a neće intervenisati, ne nakon imenovanja desničara koje je Tramp tamo instalirao, tako da se nalazimo u do sada nepoznatoj situaciji.“
Čomski je pozvao američke levičare da glasaju za Bajdena na predsedničkim izborima u novembru, i da ga pritisnu da sledi progresivnu politiku. „Ono što bi levica, kao i uvek, trebalo da radi jeste da prepozna da je realna politika neprestani aktivizam.”
„Ovaj put, situacija je sasvim jasna: Trampovi republikanci su toliko bezobzirni, da jednostavno nema dileme protiv koga treba glasati. Dakle, odvojite nekoliko minuta, odete do glasačke kabine i glasate protiv Trampa, što u dvostranačkom sistemu znači da pogurate glas za drugog kandidata. Ali morate da nastavite sa pritiskom kako biste ga usmerili ka progresivnoj politici.“
Upitan da li se i dalje identifikuje kao anarhista, Čomski je odgovorio: „Moramo da znamo šta podrazumevamo pod ’anarhistom’. Po mom mišljenju, svako je anarhista, osim ljudi patoloških sklonosti. Osnovno načelo anarhizma, od samog njegovog nastanka, je da autoritet, dominacija i hegemonija moraju dokazati da su legitimni. Ponekad jesu, ponekad postoje validni argumenti. Ako ne postoje, autoritarnost treba demontirati.“
(NewStatesman-ZTP)
