10. avgusta ujutru, šef javnog zdravstva bugarske prestonice najavio je seriju restrikcija za restorane, klubove i koncertne prostore kako bi se sprečilo širenje kovida-19. Nekoliko sati kasnije, ministarstvo zdravlja je reklo da se tako nešto neće dogoditi, nazvavši prethodnu najavu birokratskom greškom. Slanje nejasnih poruka samo je jedan od razloga zašto je Bugarska tokom pandemije imala veliku stopu smrtnosti i sprema se za još.
Među 84 zemlje o kojima The Economist izveštava, Bugarska je na drugom mestu (posle Perua) po broju preminulih na 100.000 stanovnika, što znači da je stopa smrtnosti iznad uobičajene. Nakon letnjeg zatišja, broj slučajeva ponovo raste dok se zemljom širi visoko zarazni Delta soj virusa. Bolnice se pripremaju za još jedan nalet. Samo 15 odsto Bugara je potpuno vakcinisano, što je najniža stopa u EU, koja beleži 52 odsto dvostruko cepljenih.
Bugari koji to žele mogu lako dobiti bilo koju od četiri anti-kovid vakcine odobrene u EU. Ali potražnja je bila toliko mala da vlasti pokušavaju da prodaju ili poklone stotine hiljada doza kojima će uskoro isteći rok trajanja. Istorijski gledano, Bugari nikad nisu imali poverenja u zvanične smernice. Zaobilaženje svih vrsta pravila je nacionalni običaj. Mnogi građani sumnjaju u vakcine jer su nove; neki misle da virus ne postoji i da su mere protiv pandemije zavera. Samo se nekoliko istaknutih političara javno vakcinisalo ili pozvalo građane da se imunizuju.
Jedan od razloga su političke turbulencije. Ove godine su održana dva izborna ciklusa, ali vlada i dalje nije formirana. Ni bivši premijer Bojko Borisov, niti privremeni kabinet koji ga je zamenio, nisu pokrenuli ozbiljnu kampanju koja bi pomogla javnosti da prepozna lažne vesti o vakcinama.
„Svako ko pročita tri članka na društvenim mrežama misli da je stručnjak,“ kaže Angel Kunčev, glavni zdravstveni inspektor u zemlji. Gledanje bugarske televizije može da vas zbuni. Nekoliko lekara skeptičnih prema kovidu-19 redovno gostuje u gledanim emisijama. Neki čak savetuju građanima sa hroničnim bolestima da ne prime vakcinu. Oko 30 odsto lekara i 60 odsto medicinskih sestara je nevakcinisano.
Dr Kunčev kaže da je razlog to što su imunologija i zarazne bolesti jedva obuhvaćeni nastavnim planovima medicinskih škola. Dok prijem pacijenata u kovid bolnicama ponovo raste, izgleda da se povećava i potražnja za vakcinama. Ali, kao i kod većine bugarskih reakcija na pandemiju kovida-19, interesovanje je premalo i zakasnelo.
(TheEconomist-ZTP, foto: Nikolay Doychinov/AFP)
