Australija je na teži način shvatila šta znači biti američki „zamenik šerifa“ u regionu. Privreda zemlje tone u recesiju prvi put nakon više od 30 godina.
Pandemija covida-19 je svakako doprinela posrtanju ekonomije, ali jasno je da su kineska ograničenja i zabrane australijskog izvoza imali presudan uticaj. Kina je najveći trgovinski partner Australije i daje najveći priliv međunarodnih studenata i turista.
Naime, Kina kupuje više od trećine australijske proizvodnje, poslala je više od 100.000 studenata na australijske univerzitete, uz ogroman broj kineskih turista koji posećuju zemlju. Ekonomski uticaj Kine na australijski narod je sasvim očigledan. Sada se australijski rudari i poljoprivrednici oporavljaju od trgovinskog rata sa Kinom, a univerziteti i sektori vezani za turizam prolaze kroz velike finansijske poteškoće.
Ekonomske nevolje će se dodatno pogoršati, jer se kineska zabrana uvoza neće završiti sa par stavki koje je već otpisala. Najgore tek dolazi ako ne bude poboljšanja u odnosima dve zemlje. Poslednja kineska zabrana australijske robe odnosila se na jastoge i drvnu građu. Očekuje se da će biti zabranjen uvoz bakra i šećera, a možda i gvozdene rude kao najvećeg izvoznog artikla Australije u Kinu.
Australijska mornarica je prošle nedelje učestvovala u vojnoj vežbi u Bengalskom zalivu, zajedno sa SAD, Japanom i Indijom; iako je trebalo da pošalje poruku ili upozorenje Kini, ovaj potez neće ublažiti kinesko-australijske trgovinske razmirice. Vojna vežba je više predstava nego realna pretnja, jer nijedna od članica Četvorostranog bezbednosnog dijaloga (Quad) zapravo ne želi rat sa azijskim gigantom, i to sa punim pravom. Ne samo da je Kina njihov glavni trgovinski partner, već je i nuklearna sila, sposobna da prenese rat u sve četiri države Quad-a. Bilo kakav vojni sukob sa Kinom izvesno bi vodio međusobnom uništenju.
Štaviše, Kini zapravo nije potrebna Australija, jer australijske proizvode može zameniti uvozom iz drugih zemalja. Umesto da jedu australijske jastoge, Kinezi ih uvek mogu uvesti iz Kanade ili SAD-a. Gvozdena ruda, ugalj, prirodni gas i drugi resursi koje Australija prodaje Kini lako se mogu nabaviti u drugim delovima sveta. Možda ti proizvodi nisu istog kvaliteta ili su skuplji, ali to ne menja stvar.
S druge strane, ekonomski rast Australije u velikoj meri zavisi od izvoza, turizma i stranih studenata. Nijedna zemlja ne može da kupi toliko proizvoda, pošalje toliko studenata i turista u Australiju kao što može Kina. Od glavnih svetskih ekonomija, Kina će ove godine jedina imati potpuni oporavak i očekivani rast od 8,2% u 2021. godini.
Zaista, druge razvijene zemlje su u jednako lošem, ako ne i gorem stanju nego Australija; prema izveštajima MMF-a, očekuje se duboka recesija kakva nije viđena od Velike depresije 1930-ih, sa procenjenim padom od 5% (SAD) do 11% (Indija). Povrh toga, EU, Kanada, Indija, Japan i SAD su u velikim problemima zbog pandemije, uz moguća nova zatvaranja, što će pogoršati efekte recesije.
Loše rukovođenje pandemijom rezultiralo je drugim i trećim talasom covida-19, primoravajući vlade da uvedu stroge mere zatvaranja poput gašenja preduzeća. Loše zdravstvene politike dodatno pogoršavaju ekonomske nevolje. Ekonomska slabost SAD-a rezultat je carinske politike predsednika Trampa i preuranjenog otvaranja ekonomije. Carine, koje plaćaju američki potrošači i preduzeća, podigle su proizvodne troškove i maloprodajne cene. Lični kontakti bez maski povećali su širenje zaraze i smrtnih slučajeva od covida-19.
S obzirom da druge demokratije neće moći mnogo da pomognu, Kina je jedina zemlja koja bi Australiju mogla ponovo da učini „srećnim kontinentom“. Kineska strategija „duple cirkulacije“, koja domaću potražnju postavlja kao motor rasta, izvesno će dovesti do masovnog uvoza roba. Recimo, izgradnja urbanih centara, puteva i železnica zahteva velike količine gvožđa i drugog građevinskog materijala.
Nažalost, Australija je odlučila da se igra vatrom, provocirajući Kinu „lažnim vestima“ i ponašajući se kao poslušnik američke administracije. Naime, australijska vlada je ponavljala Trampovu zlonamernu i nedokazanu tvrdnju da je covid-19 proizveden u Kini i pušten da se širi svetom, zahtevajući od Svetske zdravstvene organizacije da ispita ove navode. Ulje na vatru dodavali su neki američki političari, mediji i istraživački centri sa retorikom „žute opasnosti“ u Australiji.
Kineski studenti i naučnici u zemlji označeni su kao špijuni. Svako ko je rekao bilo šta pozitivno o Kini, odmah je isprozivan da „grli pande“. Dakle, Australija ne bi smela da se žali na kineske ekonomske restrikcije, budući da su njeni političari, stručnjaci i mediji učestovali u antikineskoj kampanji. Vreme je da se ozbiljni australijski političari odupru protivnicima Kine i preuzmu odgovornost za posledice pandemije i ekonomske recesije.
(AsiaTimes-ZTP, foto: AFP/Getty)
