Argument: Mogu li se čitave države napajati iz 100% zelenih izvora energije?

Da bismo ublažili globalne efekte klimatskih promena, moramo dramatično da smanjimo emisije ugljenika ili, još bolje, da ih svedemo na nulu. Mnoge zemlje su razumele da se fosilna goriva moraju zameniti obnovljivom ili „zelenom“ energijom kako bi se to postiglo. Iako se većina naših domova napaja iz kombinovanih izvora od uglja do vetra, da li je moguće u potpunosti preći na obnovljive izvore energije?

Pitali smo 22 stručnjaka za obnovljive izvore, inženjering i energetske sisteme „Da li jedna zemlja može da dostigne 100% obnovljivu energiju?“. Petnaest je reklo da je to verovatno moguće. Obnovljiva energija je vrsta energije koja se može brzo nadoknaditi. Za taloženje nafte i uglja potrebni su milioni godina, i oni se ne mogu obnoviti. Nuklearna energija koristi uranijum, koji je takođe neobnovljiv. Ali sve što izvire iz periodičnih sila poput sunca, meseca ili kiše može se obnoviti.

Geotermalna, solarna, hidro, vetro, plima-oseka i biomasa su oblici obnovljive energije, jer ih u bliskoj budućnosti neće nestati. Kapacitet obnovljive energije je ogroman; „Zemlja prima 23000 teravati sunčeve energije, dok je globalna potrošnja energije 16 teravati. Dakle imali bismo 100 odsto obnovljivu energiju samo od 0,07 posto sunčeve energije,“ kaže profesor Sjao Ju Vu, energetski stručnjak sa američkog MIT-a. Island dobija blizu 100 odsto svoje električne energije iz obnovljivih izvora, koristeći obilne geotermalne i hidro zalihe. Obnovljiva energija bi mogla da pokrije energetske potrebe mnogoljudnijih zemalja takođe.

U Brazilu, oko 80 odsto električne energije za 209 miliona stanovnika dolazi iz obnovljivih izvora, uglavnom iz biomase i hidroenergije. U proseku, međutim, obnovljivi izvori pokrivaju 29 odsto globalne potrošnje. Mogu li onda  obnovljivi izvori dostići 100 odsto kapaciteta u mnogoljudnim zemljama? Prof. Mark Džejkobson i njegove kolege sa Univerziteta Stenford su 2017. objavili naučni rad sa projekcijom dostizanja 100 posto obnovljive energije u 139 zemalja.

Drugi stručnjaci se ne slažu da bi obnovljivi izvori mogli dostići 100 odsto potreba u većini zemalja. Bendžamin Herd, sa Univerziteta u Adelaidu (Australija), tvrdi da se razvijene zemlje oslanjaju na hidroizvore i biomasu koji manjkaju većini zemalja i zahtevaju alternative u vidu sunca, vetra i baterija. U takvim okolnostima, kaže naučnik, malo je verovatno da bi obnovljivi izvori pokrili 100 odsto snabdevanja električnom energijom. Neki stručnjaci ističu pouzdanost kao glavni problem.

„Primećuju se povremene nestašice energije koja se dobija iz obnovljivih izvora. To je zato što vetar i solarna energija imaju nedovoljno produktivnih dana… Ako propustite dan proizvodnje iz obnovljivih izvora, morate da upalite gasne generatore kako biste namirili potražnju,“ kaže dr Judžin Preston sa američkog Instituta za elektrotehniku i elektroniku. Baterije i skladišta energije su moguća rešenja za ovaj problem u budućnosti. Ipak, čini se da su prepreke za dostizanje 100-postotne obnovljive energije više ekonomske i političke, smatraju neki stručnjaci.

„Ako mislite na izvodljivost u tehnološkom smislu, to je verovatno moguće… Ali u smislu politike, finansiranja i institucija, to je manje izvesno, osim ako se aktuelni politički, ekonomski i institucionalni sistemi ne preokrenu,“ kaže prof. Lorens Delina sa Bostonskog univerziteta. Uprkos različitim argumentima, većina stručnjaka se složila da je 100-postotna obnovljiva energija dostižna. A da li je ekonomski ili politički izvodljiva, to je sasvim drugo pitanje.

(ScienceAlert-ZTP, foto: IEA)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.