Šefovi restorana i hotela imali su tešku godinu. U proseku je 700.000 ugostiteljskih radnika davalo otkaz svakog meseca. Barovi, kafići i pekare su kratki za 1,3 milion radnika u odnosu na 16,9 miliona zaposlenih pre kovida-19. Biro za statistiku rada je 4. januara izvestio da je rekordnih 4,5 miliona Amerikanaca dalo otkaz u novembru, 9% više nego mesec ranije. Stopa napuštanja poslova u zabavi i turizmu porasla je na 6,4%.
Neizvesnost zbog Omikron soja može pogoršati situaciju; sa porastom zaraze u decembru, broj poseta restoranima naglo je opao, navodi OpenTable, veb stranica za onlajn rezervacije. Kao i u drugim industrijama, ugostiteljski radnici daju otkaze iz raznih razloga, od brige za zdravlje pa do boljih poslovnih prilika na drugim mestima. Ali jedan od najvećih motiva je izgaranje na poslu. Psihička iscrpljenost se obično povezuje sa krupnim investicionim bankarima i drugim profesionalcima, ali tokom pandemije je pogodila i mnoge obične radnike.
Istraživanja pokazuju da je hronični stres prisutan na čitavom tržištu rada, ali nezadovoljstvo je posebno veliko u uslužnom sektoru, gde hibridni rad nije moguć. Podaci portala Glassdoor polazuju da radnici ocenjuju ugostiteljski sektor kao jedan od najgorih za balansiranje između posla i privatnog života. Pritužbe na „sagorevanje“ u ocenama poslodavaca na sajtu udvostručile su se tokom pandemije. Radnici izveštavaju da su novi radni zadaci, poput bavljenja neljubaznim mušterijama i sprovođenja zdravstvenih mera, dodatno otežali situaciju.
Rad u restoranima i hotelima može biti fizički naporan, slabo plaćen i nepredvidiv. Za razliku od kancelarijskih radnika, koji su pod pritiskom da stalno budu dostupni, uslužni radnici izgaraju zbog promenljivih rasporeda i nemanja kontrole nad radnim vremenom, kaže Ešli Vilans sa Harvardske poslovne škole. Ian Kuk iz analitičke firme Visier, tvrdi da je slobodno vreme tokom karantina dalo zaposlenima priliku da razmisle o svom odnosu prema „nesigurnim i slabo plaćenim poslovima“.
Firme su uglavnom reagovale na ovaj trend. Mnogi ugostitelji i hotelijeri su podigli plate, u proseku za 8,1% na godišnjem nivou, ali to nije dovoljno. U jednoj anketi, više od polovine ugostiteljskih radnika reklo je da veća plata nije presudan faktor. Veliki trgovci poput Amazona i Targeta privlače radnike drugim pogodnostima kao što je subvencionisanje fakultetskog obrazovanja, roditeljsko odsustvo i napredovanje u karijeri. Većina restorana naravno ne može da parira takvim ponudama.
Danijel Žao, ekonomista u Glassdoor-u, predviđa trajno smanjenje ugostiteljskog radništva. „Velika fluktuacija radnika može da postane pravilo,“ kaže stručnjak, a sklonost ka davanju otkaza pokreće začarani krug. Dok neki radnici daju otkaze, oni koji ostaju moraju da preuzmu njihove zadatke, što vodi ka još većem stresu. Iza toga sledi još otkaza, i tako dalje. Dodajte na to starenje populacije, sa sve manjim brojem mladih koji su spremni da rade u kuhinjama ili čiste hotelske hodnike.
(TheEconomist-ZTP, foto: Shutterstock)
